Setva na vojvođanskim poljima krenula punom parom

Na nekim njivama već se vidi rod posejan rano s jeseni – žuti cvetovi uljane repice i ozima pšenica. 

Priroda je ove godine krenula ranije da se budi, kažu ratari. Lane je bilo više kiše i baš kako treba zalivala je useve. I zemlja je bila vlažnija. Sada je suva i treba dobre kiše da je nalije jer, ukoliko je suša, postoji mogućnost da seme sporije klija.

U Starom Đurđevu porodica Radić ove sedmice će završiti setvu soje pa će onda krenuti da seje kukuruz. Domaćin Slavko Radić s dva sina, diplomirnim ekonomistom i mašinskim inženjerom, ove godine drži više od stotinu hektara zemlje u arendi.

„Od soje se može nešto i zaraditi pa ćemo posejati više tog useva, premda su hemija i nafta skuplje nego ranijih godina“, kaže Slavko Radić. “Još nemam precizan račun koliko će me setva koštati, ali će biti malo skuplja jer je seme malo otišlo gore. Jedino je đubrivo malo jeftinije. Kukuruza će biti znatno manje jer je cena sada vrlo niska, maltene kao poklon. Zemlja nije baš ugrejana za setvu, ali će seme izdržati. Pre neki dan, kada smo merili, bila je deset stepeni, što je dobra temeratura, ali je ova dva-tri dana hladnog vremena malo opala. Ipak, predviđaju se od naredne sedmice visoke temperature pa će taman biti kako treba.

„Prošle godine je rod bio retko dobar“, kaže Oskar Paško iz Temerina, misleći na to koliki je prinos imao od soje i koliko je zaradio.

Ovoga proleća posejaće soju i kukuruz na 50 hektara. Priznaje da kukuruz ne donosi baš neku zaradu, ali je naučio da na njivi ima i kukuruza.

„Subvencije su sada smanjene i više su simbolične nego korisne, ali smo naučili da zemlja ne ostane neobrađena“, kaže Oskar.

U čenejskom ataru zatekli smo Radu Marinkova. On će na deset jutara posejati soju, a kukuruza samo koliko treba za njegovo domaćinstvo. Juče je poranio da pripremi zemlju za setvu i za dan će i posejati soju. Po njemu je zemlja taman kako treba da se seme položi u oranice.

„Čim trava raste, nije hladno“, kaže Rada Marinkov, mada priznaje da ne bi bilo loše kada bi se na zemlju spustila dobra kiša.

Osim arendaša i samostalnih poljoprivrednika, u atarima traktorima krstare i uslužni radnici, koji za velike poljoprivrednike obavljaju setvu. To im dobro dođe da zarade radeći za dnevnicu. Ištvan Feher iz Siriga na traktoru je od 1. aprila i ne veruje u kuknjavu seljaka da se od poljoprivrede ne može dobro živeti.

“Soju sam završio i sada sejem kukuruz“, kaže Ištvan Feher.

Traktoristi Insituta za ratarstvo i povrtarstvo pod nazorom stučnjaka sejali su lucerku. Tim krmnim biljem u Srbiji će ovog proleća biti posejano između 40.000 i 50.000 hektara. I za detelinu-lucerku dobri su uslovi za setvu, premda i njoj godi kiša. Agrotehnički uslovi su sada idealni i preporučuje se ratarima da do 15. aprila završe setvu lucerke. Posle nje, sledi setva sirka i sudanske trave.

Z. Delić

Foto: K. Ivanović

Kukuruza će biti najviše

“U Srbiji će u prolećnoj setvi najviše površina biti posejano kukuruzom, između 980.000 hektara i milion, što je nešto manje nego prethodne godine“, izjavio je direktor Udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković.

On je naglasio da će ove godine biti posejano nešto više soje jer je prethodnih ona imala dobru cenu, i očekuje se da će ta ratarska kultura u prolećnoj setvi biti posejana na površini od 220.000 do 250.000 hektara.

“Suncokret će biti u prolećnoj setvi posejan na između 200.000 i 220.000 hektara, dok će ječam biti posejan na oko 20.000 hektara“, kazao je on.

Šećerna repa će se naći na oko 50.000 hektara.