Jeftine usluge banaka mogu vas papreno koštati
NOVI SAD: Kada vam banka ponudi nešto besplatno ili mnogo jeftino, dobro se raspitajte koliko će to da vas košta, u protivnom, lako se može dogoditi da ono yabe ispadne skuplje od plaćenog. Drugim rečima, koju god uslugu od banke da uzima, klijent treba da se prvo o svim uslovima i troškovima raspita. Pre potpisivanja ugovora obavezno treba pažljivo da ga pročita te da tek nakon toga donese odluku.
Poznato je da kod nas već gotovo dve godine kreditna aktivnost stagnira. Banke se trude da iskoriste svaku priliku da dođu do klijenta pa je i same traže. Čekaju ih u prodavnicama i daju kredit na licu mesta, bez odlaska u banku. Osim toga, uz takve, ali i druge pozajmice, nude im i besplate usluge poput kartica, računa i slično. Mnoge od tih ponuda su za klijente dobre, ali ne mora uvek da bude tako.
Krediti koji se nude u prodavnicama i odobravaju na licu mesta spadaju u rizičnije palsmane za bankare. Zato to nadoknađuju višom kamatom. Recimo, na bankarskom šalteru se dinarski zajam može dobiti već po stopi od devet odsto, dok je u radnji to čak 36 procenata.
19 odsto docnja po kreditnim karticama
Uz te stope, a na godinu dana, klijent za uzatih 100.000 dinara u povoljnijem slučaju plaća ratu od 8.740 dinara i otplati 104.880 dinara. Brza varijanta donosi ratu od 10.046 dinara i otplatu u visini od 120.952 dinara. Računica je jasna.
Brzi krediti nisu jedina varijanta koja donosi neočekivani trošak. Banke često na prodajnim mestima nude povoljniju kupovinu uz kreditne kartice i bez kamate, posebno ako je proizvođač ili trgovačka kuća kod koje se pazari njihov klijent. To donosi popust, ali i može dodatno da košta. Klijent dobije besplatno karticu i beskamatni kredit.
Međutim, održavanje kartice, odnosno računa za koji je vezana kod nas u proseku staje 250 dinara mesečno. To znači da će ga „sve yabe” koštati za dve godine otplate 6.000 dinara. Ukoliko može da prebaci platu u banku preko koje je pazario, dobro je. Međutim, ukoliko nije klijent te banke već je u drugoj a zbog „minusa” ili bilo koje druge obaveze ne može da prenese platu i zatvori račun, eto njemu dodatnog troška a banci zarade.
Mnogi kod nas pravu računicu shvate tek kasnije. Podaci Kreditnog biroa govore da građani najviše kasne s plaćanjima obaveza po kreditnim karticama. Docnja je tu veća od 19 odsto, a kod kredita je oko sedam procenata. U Srbiji su banke izdale 1.188.000 kreditnih kartica, njih koristi 938.633 građana. U docnji je 81.008 kartica, govore podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka.
D. Vujošević