Ispovest Novosađanke, žrtve porodičnog nasilja
NOVI SAD: Svi se ponekad nađemo pred velikim odlukama koje donosimo teško i s mnogo neodlučnosti, naročito kada od naše odluke zavise naši najbliži. Ponekad ne možemo da razumemo zašto nam se dešavaju ružne stvari, zašto nas život toliko iskušava.
Kako za naš list kaže sagovornica koja je trpela nasilje u porodici, živela je u lošem braku i godinama je pokušavala da popravi odnose, trudila se da sačuva porodicu. Entuzijazam koji ju je vodio bio je neiscrpan, priznaje ona.
Ona i suprug imali su sve realne uslove za skladan brak, u kojem bi mogli da podižu svoje dvoje dece u ljubavi i harmoniji. Novca im nije nedostajalo, oboje su visokoobrazovani, zaposleni i imali su dobra primanja.
“Obezbedili smo stambeni prostor, automobile, letovanja, zimovanja. Imali smo sve, samo nismo imali međusobno razumevanje. Ja sam radila na tome da oboje napredujemo, da budemo jedno drugom podrška, da svojoj deci dajemo pozitivne primere. Moj suprug je stalno i vredno radio na tome da meni oteža, spreči moje profesionalno napredovanje, da kontroliše svaki moj pokret, misao i reč”, kaže ta žena koja je pomoć potražila u Mreži za zaštitu žena i dece od nasilja u porodici ZORA.
Reč je o Koordinativnom telu Operativne mreže za zaštitu žena i dece od nasilja u porodici ZORA, koje se, u okviru Projekta „Jačanje mreže protiv nasilja u socijalnoj zajednici”, nalazi u Novom Sadu u okviru Centra za socijalni rad.
U daljoj ispovesti, ta klijentkinja ZORE dodaje da joj je suprug kontrolisao telefonske razgovore, proveravao poslovne saradnike, trudio se da je izoluje od sveta, prijatelja, porodice…
“Nisam mogla da razumem zašto mi se dešavaju tako ružne stvari. Molila sam ga da potražimo pomoć stručnjaka u Savetovalištu za porodicu, što je on kategorično odbijao“, priča nesrećna žena.
Vremenom se osećala sve slabije, svi njeni pokušaji da poprave odnose su ostali bez rezultata, izgubila je želju da se bori, prestala da se druži da ne bi izazivala sukobe, u društvu je prestala da priča…
“Nisam više ličila na sebe. Nisam više pronalazila lepotu u malim stvarima koje čine život, za sve što sam radila od supruga sam dobijala povratnu informaciju da nisam dovoljno dobra. Vremenom sam i sama poverovala u to. Nisam mogla da prepoznam samu sebe. Od odlučne, samosvesne, komunikativne osobe koja ide samo napred, postala sam povučena, nesigurna, tiha i bojažljiva osoba” kaže u svojoj ispovesti naša sagovornica – žrtva porodičnog nasilja.
Nakon svih nevolja koje su je snašle, shvatila je da će je, ukoliko nešto ne preduzme, psihološko maltretiranje kojem je izložena potpuno onesposobiti.
“To su bili teški trenuci, znala sam da moram nešto da preduzmem, nisam znala šta, nisam imala podršku porodice, prijatelja... Bila sam potpuno sama“ – kaže ona.
Na jednom predavanju koje je održano u okviru seminara opšte medicine saznala je da u Centru za socijalni rad postoji ZORA.
“Osetila sam da je to moja ruka spasa, intuicija me je vodila i nisam pogrešila. Otišla sam u ZORU i dobila sve odgovore“...
Dok je pričala o svojim problemima, i sama je shvatala kolikom je psihološkom nasilju bila izložena, koliko je vremenom izgubila samopouzdanje...
"U razgovoru s pedagogom Dušankom Ilić iz ZORE shatila sam da nasilje kojem sam bila izložena ne moram da trpim, da mogu da opstanem i vratim radost u svoj život” kaže naša sagovornica.
Po njenim rečima, sada, posle dve godine, oseća neizmernu zahvalnost Dušanki Ilić jer je uz njenu stručnu pomoć uspela da izađe iz lošeg braka, da oragnizuje svoj život i pokaže svojoj deci da su ljubav i radost mogući i da ih svaki čovek zaslužuje. Dosegla je, kako kaže, svoj mir, harmoniju, napreduje na profesionalnom planu, druži se s pozitivnim ljudima i na svim životnim poljima oseća blagostanje. Svojoj deci je obezbedila da rastu okruženi ljubavlju i pozitivnom energijom.
“Svakoj ženi koja je izložena nasilju u porodici, i onima koje nisu sigurne u to da li je to stvarno nasilje, preporučujem da se jave u ZORU jer je to mesto gde će najbrže dobiti stručnu poršku i savete šta je najbolje da urade. Nismo svi isti, ne reagujemo isto, i nisu svi problemi jednaki... Svaka žena će ponaosob dobiti baš ono što joj treba u datom trenutku, a sve u cilju pronalaženja najboljeg rešenja za nju i njenu decu” poručuje ova hrabra žena koja je pretrpela porodično nasilje.
Dubravka Nikolić