Prljav novac lako završi u građevinarstvu

Najveći broj zahteva za dostavu podataka od državnih organa odnosio se na poresku utaju, zloupotrebu ovlašćenja u privredi, zloupotrebu odgovornog lica, nedozvoljen prelazak preko državne granice i trgovinu ljudima te na neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, razne vrste prevara, terorizam i finansiranje terorizma.

Kod najvećeg broja predmeta sumnja se u ekonomsku opravdanost izvršenja transakcija, poreklo novca koja se uplaćuje na račune, fiktivan promet robe i usluga, simulovane pravne poslove. Veliki broj poslova, navodi se u izveštaju o radu Uprave za sprečavanje pranja novca u 2016. godini, analiziran je zbog sumnje u simulovane poslovne odnose, odnosno prenose novca po fiktivnim odnosima. Često se radi o uplatama gotovine nepoznatog porekla, koje fizička lica obavljaju na račune pravnih lica, koje zatim prate prenosi novca između dva ili više često povezanih pravnih lica. Krajnji cilj takvih poslovnih odnosa je unos gotovine sumnjivog porekla u legalne novčane tokove. Primera radi, u prethodnoj godini uočeno je da često obveznici kao sumnjive aktivnosti prijavljuju značajne uplate pozajmica osnivača za likvidnost u korist pravnih lica registrovanih za građevinske delatnosti.

Nadležna tužilaštva prošle godine uputila su Upravi 40 zahteva, a najčešće obrazloženje bilo je sumnja u pranje novca. Najviše zahteva stiglo je od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – 16, Sremskoj Mitrovici – četiri, Novom Pazaru – tri, Novom Sadu – dva, a bilo je zahteva i iz Pančeva, Kraljeva i Subotice.

Najveći broj sumnjivih transakcija prošle godine prijavili su agenti za prenos novca i banke. Kao i prethodnih godina, poreska utaja i dalje je najzastupljenije krivično delo prepoznato u prijavljenim sumnjivim transakcijama. Veliki broj transakcija odnosi se i na različite vrste prevara, kao što je falsifikovanje dokumentacije, ličnih isprava, te zloupotrebe platnih kartica. Trgovina robom na crno i dalje je veoma aktuelna. Roba se uvozi i prodaje za gotovinu, bez evidentiranja u poslovnim knjigama, a plaćanje za uvezenu robu odvija se alternativnim načinima uz izbegavanje bankarskog sektora.

U izveštaju se, kao trendovi, izazovi i zapažanja navode nerezidenti koji nemaju poslovnu aktivnost u Srbiji ali ih je sve više koji otvaraju račune u poslovnim bankama u našoj zemlji Takođe, uočeno je da se Upravi sve češće prijavljuju novoosnovana pravna lica, koja su nerezidenti registrovali u Srbiji, a koja vrše transakcije bez jasne ekonomske opravdanosti. Te pojave su rizične jer postoji sumnja da se računi otvoreni kod poslovnih banaka u Srbiji koriste za pranje novca koji se transferiše iz inostranstva, odnosno da se radi o zloupotrebi bankarskog sistema Srbije da bi se prikrilo stvarno poreklo novca nezakonito stečenog u inostranstvu.

Građevinska delatnost, pogotovo izgradnja i prodaja nekretina za gotovo novac, i dalje je rizična delatnost koja se zloupotrebljava u cilju integracije nelegalno stečenih sredstava u legalne tokove i često se koristi za pranje novca koji potiče od trgovine narkoticima. Tome u prilog ide i činjenica da je u Srbiji i dalje prisutan trend nelegalne gradnje koja se kasnije, uz naknadu, može legalizovati uz prikazivanje daleko niže tržišne cene, što je motiv više za integraciju prljavog novca.

Uprava za sprečavanje pranja novca procenjuje da će tokom ove godine ranjivi sektori, tačnije privredni sektori gde se integriše nezakonito stečen novac, biti građevinarstvo, ugostiteljstvo i hotelijerstvo, kladionice, kao i zona trgovine, koja nije registrovana u carinskom prometu. Procenjuje se da će sve veći izazov biti i pojava i razvoj elektronskog novca, kako zbog njegove privlačnosti uprošćenog i efikasnog manipulisanja transferima, tako i zbog otežane identifikacije klijenta.

LJ. Malešević

Foto: EPA/ANTONIO DASIPARU