„Dnevnik” na licu mesta prepakivanja droge

da je policija, u noći između nedelje i ponedeljka, u tom selu nadomak Bačke Palanke zaplenila više od tone skanka i uhapsila šest osoba.

O zapleni droge  se u Obrovcu pričalo na svakom koraku.

– Ako ste mislili da je neko od meštana ovog sela uhapšen u toj  akciji, varate se! – kaže za naš list jedan meštanin. – Nijedan od uhapšenih nije iz sela, nije ni iz naše opštine, svi su iz Beograda.

– Oni su tu prepakivali drogu, kako sam čuo – dodaje drugi meštanin u razgovoru s nama. – Gde baš po tome da se pročuje naše selo, kako nije neka lepa vest… Imali smo mi problema s tom firmom u čijem se magacinu to i desilo. Čak smo i peticiju pisali.

– Ovo je siromašno selo, ali ima zemlje pa smo se okrenuli poljoprivredi – priča nam jedan od meštana, koji se bavi poljoprivredom. – Uložili smo dosta u sadnju jagoda. Onda je tu otvorena fabrika u kojoj su palili gume i sav taj garež i otrov nam je zagađivao useve. Zato smo pisali peticiju da se zatvori.

Po nezvaničnim saznanjima, firma za koju se sumnja da je u njenom hangaru pronađena droga, registrovana je kao operater za skupljanje, skladištenje i tretman internog i neopasnog otpada, kako piše na ulazu. Na parkingu, nekoliko automobila, kamion, bager, cisterna… Ispred magacina tragovi guma ukazuju na to da se predhodne noći tu zaista nešto „krupno” dešavalo.

Odlazimo u lokalnu kafanu. I tamo glavna tema zaplena droge.

– Znali smo da će nagrnuti novinari – dočekuju nas tim rečima meštani koji i nisu baš raspoloženi za priču jer svaki ima svoje viđenje čitave situacije, pa da se ne zameraju.

– Šta kažu, koliko droge, tona? To nije tačno, ja vam garantujem da je bilo više od trideset, ne nasedajte na te lovačke priče – kaže jedan od njih i podiže flašu da nazdravi. – Kad bi’ vam ja ispričao šta znam... al’ ne smem – dodaje, ispija piće i napušta kafanu.

Neverovatnom brzinom se pročulo da su u njihovom selu „neki” novinari. Ljudi radoznali, na ulici nas pozdravljaju, zagledaju, gurkaju se.

– Eto, i naše selo će se naći u novinama, kud baš po drogi, al’ eto, čulo se i za naše selo – sleže ramenom meštanka Obrovca i žuri kući jer valja ručak pristaviti.

D. Nikolić

Foto: S. Šušnjević