Žive u Horgošu, rade u Evropskoj uniji
u Mađarskoj, te tako 40 radnika svakodnevno putuje u najbliže mesto Reske na posao. Predsednik MZ Horgoš Robert Šorš kaže da je ranije svakodnevno i do 400 ljudi dolazilo iz okolnih mesta da radi u Horgošu, međutim, sada se situacija promenila, te je veliki broj stanovnika otišao u inostranstvo.
-Reske su blizu, te ne bi bilo loše ako bi i više ljudi moglo tamo da se zaposli, dok se kod nas nešto ne promeni- kaže Šorš.
Privredna situacija nije ni približna kao nekada, kada su punom parom radila ovdašnja industrijska preduzeća, tako da se većina oslanja na poljoprivredu, pre svega voćarstvo, a uz dvojno državljanstvo i pasošem Mađarske mnogi su otišli i dalje odlaze. Život u predvorju EU ima svojih prednosti, ali i mana U Horgošu nada se polaže na završetak industrijske zone, čija je izgradnja započeta pre nekoliko godina i čekaju se ulagači, a stanovnici veruju da će se zbog povoljnog geografskog položaja, situacija sa investitorima ubrzati.
Horgoš je po poslednjem popisu iz 2011. godine imao 5.700 žitelja, a sada je prema nezvaničnim procenama, taj broj znatno smanjen, najviše zbog odlaska na rad i iseljavanje u inostranstvo, najviše u Austriju, Nemačku, Englesku i Mađarsku.
Od pre nekoliko godina MZ Horgoš nema sopstvenih sredstava od samodoprinosa, jer referendum nije uspeo. O ponovnom uvođenju samodoprinosa, međutim, predsednik MZ Robert Šorš uveren je da bi ljudi možda i glasali za, ali da je veliki problem što je oko 1.500 meštana u inostranstvu, pa bi iz tih razloga teško bilo obezbediti podršku više od polovine upisanih birača.
Za infrastrukturu industrijske zone u Horgošu prethodnih godina sredstva su ulagana iz Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, a nakon zatišja, ove godine, takođe su opredeljena sredstva Uprave da se nastavi započeto.
-Javljaju se zainteresovani ulagači za otvaranje pogona, jer Horgoš ima svojih prednosti zbog blizine graničnog prelaza, autoputa i železnice, ali za krajnji ishod treba sačekati konkretne dogovore- kaže Šorš.
U centru sela stoji velelepno zdanje Doma kulture, koje iako se gradi više od šest godina, još nije zvanično otvoreno. I za ovu ivesticiju najviše je izdvojeno sredstava iz Uprave za kapitalna ulaganja, ali i iz buyeta Opštine Kanjiža. Za zdanje površine preko 1.500 kvadratnih metara, utrošeno je više od milion evra, građevinski deo radova je završen, ali nedostaje još oko 12 miliona dinara za nameštaj.
- Neke priredbe su već održane u obnovljenom i dograđenom Domu kulture, ali se nadamo da će sredstva za njegovo opremanje biti obezbeđena u narednim mesecima, kako bi se konačno mogao staviti u funkciju- kaže Šorš i dodaje da pored odvijanja kulturnog i društvenog života mesta, u tom zdanju će se nalaziti biblioteka i Osnovna muzička škola iz Kanjiže.
Sadašnji i prethodni čelnici Horgoša, a i mnogi meštani se slažu, da se prilikom obnove i dogradnje Doma kulture malo i preteralo, ali svi su nestrpljivi kada je završetak radova u pitanju.- Nadamo se da će uskoro Dom kulture biti gotov, jer obećanja traju već godinama.. Čuo sam da je još ostala nabavka nameštaja, te se nadamo da će Dom biti zvanično otvoren polovinom godine- kaže penzioner Mihalj Berenji
Mesna zajednica Horgoš je u toku prošle godine najveći deo planiranih ulaganja realizovala, jer je buyet bio skromniji nego pre dve godine.. Poboljšana je rasveta postavljanjem novih kandelabera na Kanjiškom putu, u pet ulica putevi su popravljeni tucanikom, a za meštane je značajno što je stari magistralni put E-5 koji prolazi kroz naselje prema Graničnom prelazu Horgoš-2 dobio novi asfalt.
Iz opštinskih i pokrajinskih para realizuje se izgradnja biciklističke staze od centra Horgoša prema Kanjiži i lane je urađena deonica druge faze od 350 metara.- Nastaviće se sa ulaganjem u biciklističku stazu do kraja Njegoševe ulice prema Kanjiži, a naredna faza je deonica do granice. Kroz naše mesto je veliki intenzitet saobraćaja, pa se na taj način podiže bezbednost dece i svih meštana – predočava Šorš.
Potrebe ima za obnovu vodovodne mreže, kao i druga ulaganja, ali prema rečima Šorša, sve će zavisiti od raspoloživih sredstava.
M. Mitrović
Migranti po salašima, vikendicama...
Život u Horgošu i ataru ovog mesta uz granicu sa Mađarskom opterećuju problemi zbog prisustva migranata, koji pokušavaju da se domognu EU. Predsednik MZ Horgoš Robrt Šorš ukazuje da migranata nema puno na samoj granici, ali da se Horgošani svakodnevno susreću sa oko dve stotine migranata koji borave u okolnim salašima, vikendicama i drugim objektima, te da pričinjavaju znatne štete. Migranti noću pokušavaju da preko podignute ograde ilegalno uđu u Mađarsku, odakle ih vraćaju, a oni autobusima cirkulišu iz pravca Subotice i prema Subotici.
- Deca koja idu u školu ili meštanima koji su upućeni na prevoz autobusima otežano je putovanje, jer kada u autobus uđe 30 do 40 migranata zbog gužve naši ljudi jedva mogu da se ukrcaju – ukazuje Šorš.