U lošim uslovima nema rezultata

 Iako su na polusezoni bile odlično kotirane (sedme), Futožanke nisu uspele da održe nivo u drugom delu sezone i Subotičanke i Zrenjaninke su ih pretekle, ostavivši ih na devetom mestu.



Prve sezona u eliti završena je, može se reći, realno, ali od početka ruže nisu cvetale u futoškoj bašti. Kasnije su se nadovezivali problemi i sve je vodilo ka padu do pretposlednje pozicije.

- Prvi deo sezone smo odradili onako kako smo planirali. S tri pobede bili smo sedmi, a imali smo šansu na nekoliko mečeva da dođemo do pobede, ali smo to propustili. Drugi deo sezone bio je blago rečeno loš, ima za to puno razloga i svako od nas snosi određenu krivicu. Ja kao trener i igračice jer nismo bili dovoljno motivisani, mislili smo da smo s prvim delom završili posao. Novogodišnja pauza je bila preduga, u nastavku prvenstva nismo mogli da se vratimo u naš ritam. Užičanke smo dobili 3:2, a u svim ostalim utakmicama nismo uzeli ni set – počeo je priču Spasoje Milićević, trener Futožanki.

Šta je dovelo do pada?

- Bilo je mnogo problema. Kao trener sam morao da vodim brigu o radu, o ekipi, ali i mnogo drugih stvari. Morao sam da održim nivo motiva, da držim ekipu na okupu, a oko nas je situcija bila u najmanju ruku katastrofalna. Devojke su za čitavu sezonu dobile jednu stipendiju, ja kao trener nisam dobio ni toliko, a to je situacija koja se ponavlja nekoliko godina unazad. Možda smo mi najkrivlji jer smo očekivali da će to da se popravi, ali do toga nije došlo. Čitavu sezonu smo odradili bez uprave. Postoje tu tri ili četiri čoveka koji su blizu, bilo ih je u prvom delu, ali kako smo krenuli da tonemo, tako ih je bivalo sve manje uz nas. Devojke i ja smo bili prepušteni sami sebi, a to je nedopustivo na nivou Superlige. Imamo jednog sponzora koji uvek pomogne u skladu sa svojim mogućnostima, ali uvek kada smo se obraćali za pomoć. Grad Novi Sad na daje to što je propisano, ali ništa nismo dobili za ovu godinu. Kada se pogleda realno, zasluženo igramo baraž, obzirom na to u kakvim uslovima funkcionišemo.

Ušli ste u sezonu sa istim timom koji je igrao Prvu ligu. Da li je bilo za očekivati nešto bolje od baraža?

- Nadali smo se nečem boljem jer ni drugi klubovi nisu bili u boljoj situaciji. Spartak, Zrenjanin, Jedinstvo iz Užica su bili u problemima, a mi smo započeli sve bez pet igračica iz prošle sezone koje su imale neku ulogu. Svi ti klubovi su se skupili i nešto urdili. Spartak je doveo Radovana Dabića koji je uradio veliki posao i sa tri pobede se obezbedili. Zrenjanin je doveo devojke koje su mu nedostajale, a mi smo se osipali. U prvom kolu nam se povredila Pilipovićeva, pa nas je na polusezoni napustila Mrđanova i sve se to odrazilo na ekipu, kroz slabiji sparing. Da je duže trajalo prvenstvo, mislim da bismo doveli u pitanje i baraž, ali je Jedinstvo imalo svojih problema. Nismo nikoga doveli da popunimo sastav, a posle je bilo povreda ključnih igrača i sve se završilo kako se završilo.

Da li nekome nešto zamerate?

- Devojkama nemam šta da zamerim osim možda toga što nismo bili istrajni do kraja. Kako smo funkcionisali, nisam mogao da branim devojkama da odu na put za novu godinu, da zanemare svoje obeveze oko škole ili posla. Kako sam već jednom rekao, mi nismo poluprofesionalni, mi smo poluamaterski klub. Ne znamo zašto treniramo i radimo, ali ako se ovako nastavi, pitanje je da li ćemo igrati baraž. Ne znamo šta nas čeka sutra, kada će se velika dugovanja prema nama barem malo smanjiti. Devojke su razočarane, pokušavam da ih održim, ali ne želim da preterujem jer hoću da sačuvam čist obraz bar prema tim devojkama.

Koliko je teško tempirati sve za baraž jer vam sledi pauza skoro mesec dana?

- Ovo je nova situacija za sve. Mesec dana smo bez takmičarske utakmice,  onda nas čekaju tri meča za sedam dana. Za neke devojke to nije novost, ai za mene jeste. Podižemo se fizički, ali će biti važnije podići se psihološki i to sve ako dođe do baraža jer ponavljam, situacija u klubu je katastrofalna. Ne znam koliko ćemo još imati snage jer sve postaje mučno, sumnjamo na sve oko nas i ne vidimo svrhu svega. Pokušćemo da izborimo opstanak, ali pitanje je šta nas sve čeka sledeće sezone ko ostanemo. Ekipe koje nas očekuju u tom baražu, ili Klek ili Srem, imaju sjajnu logistiku,

uslove, navijače, a mi smo daleko od toga i nismo favoriti u tom baražu ako do njega dođe – zaključio je Milićević.



Marko Ristić

Bilo je vredno ući u elitu



Futožanke su šest sezona pokušavale da uđu u elitu i na kraju uspele u tome. S obzirmo na sadašnju situaciju, pitali smo trenera Milićevića da li je sve bilo vredno ulaska u Superligu.

- Bilo je. S većinom ovih devojaka sam proveo više od šest godina i dokazali smo sebi da možemo da uđemo u elitu. Prošle godine je sve bilo super, zajednička borba za Superligu, uprkos lošem stanju u klubu. Borili smo se zbog nas i izgurali smo sve, nadajući se da će biti bolje, ali je sve ostalo isto. Valjda ta Superliga znači nešto. Jesmo iz Futoga, ali mislim da ne bi bilo različito ni da smo iz Novog Sada jer znamo sudbine bivših superligaša Vojvodine i Varadina, a čini mi se da ćemo doživeti istu sudbinu. Ostaćemo s dugovanjima prema devojkama jer nismo nailazili na ljude spremne da pomognu – rekao je Milićević.