Gledanje u ekran štetno po dečji vid

ispred ekrana. Prema rečima šefice očne službe u Domu zdravlja “Novi Sad”, dečjeg oftamologa dr Ivanke Tanasijević Filipov, deci bi trebalo da se u prvim godinama života ograničava boravk ispred ekrana, kako ne bi imali problema sa razvojem vida.

- Štetni uticaji postoje, a u kojoj meri i koje su to kritične godine vreme će da pokaže - smatra Ivanka Tanasijević Filipov. - To su za nas nova iskustva imajući u vidu da su došla s novim generacijama. Deca se već u prvim mesecima života susreću i dolaze u kontakt s ekranima na televizorima, mobilnim telefonima,

laptopovima, kompjuterima, tabletima... Za pet-šest godina ćemo moći više da kažemo o njihovim štetnim uticajima na dečji vid. Nesporno je to da deca ne bi trebalo da u tako ranom uzrastu koriste uređaje, jer svakako imaju štetne posledice.

Prema rečima dečji oftamologa svakodnevno se javljaju mališani koja imaju simptome predugog boravka ispred ekrana. Ono što se najčešće javlja jeste simptom suvog oka - kada deca trljaju oči, često im se zacrvene, a nekad su bele sa očiglednim postojanjem iritacija, kolutaju očima i prave grimase.

- To je posledica suvog oka zbog preteranog gledanja u ekran - rekla je dr Ivanka Tanasijević Filipov. - U kasnijem uzrastu, poznato je da to doprinosi razvoju kratkovidosti i njenom napredovanju. Saveti za prevenciju pogoršanja dečjeg vida su svakako da u prvim godinama života deca nikako ne bi trebala da sede ispred ekrana, a kasnije vrlo dozirano i sa pauzama.

Najčešće bolesti oka koje se javljaju su refrakcione anomalije poput kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma, koje Svetska zdravstvena organizacija prepoznaje kao najčešće uzroke

slabog vida u celom svetu. Pored toga, javljaju se i razne upale očiju, infekcije koje se zarade u kolektivu, zatim u prvoj godini je problem sa suznim kanalom koji se manifestuje suzenjem oka i sekretom i razrokost.

Kratkovidost je toliko zastupljena u svetu i kod nas, te se smatra da je poprimila epidemijski karakter.

I. Mikloši