Bela knjiga o budućnosti "EU27"
daljeg razvoja Unije, odnosno, moguće situacije do 2025. godine.
Belu knjigu predstavio je šef Evropske komisije Žan-Klod Junker, i u njoj se doslovno upotrebljava pojam "EU27" - po broju zemalja nakon izlaska Velike Britanije iz EU.
Dojče vele navodi pet scenarija.
Po prvom scenariju, EU27 se koncentriše na sprovođenje svoje reformske agende u skladu sa političkim smernicama Komisije pod naslovom "Novi start za Evropu" iz 2014. i u Izjavi iz Bratislave iz 2016. godine.
Po drugom scenariju, težište je na zajedničkom tržištu, odnosno EU27 se koncentriše ponovo na zajedničko tržište, pošto 27 zemalja nije u stanju da se dogovori oko političkih problema.
Treću scenario DNJ naziva "Ko hoće više, radi više" i podrazumeva da EU27 i dalje postupa po starom, ali zainteresovane članice mogu da se udružuju radi ostvarivanja zajedničkih koncepata, na primer, na planu odbrane ili unutrašnje bezbednosti
Scenario četiri - "Manje, ali efektnije" podrazumeva da se EU27 koncentriše na postizanje bržih i boljih rezultata u odabranim oblastima, a druge oblasti prepušta zemljama-članicama, dok se peti scenario odnosi na to da zemlje članice odlučuju da dele više nadležnosti i resursa i da zajednički donose odluke.
Bela knjiga je prilog Evropske komisije samitu u Rimu na kojem će EU diskutovati o svojim tekovinama proteklih 60 godina, ali i svojoj sudbini kao EU27.
U pripremi su i drugi papiri za diskusiju, o razvoju socijalne dimenzije EU, o produbljivanju privredne i monetarne unije, o šansama globalizacije, o budućnosti "evropske odbrane" i o budućnosti finansija EU.
Povodom Bele knjige Evropske komisije, nemački dnevni listovi su objavili nekoliko komentara.
"Landescajtung" piše da Evropljani imaju mnogo razloga da prestanu da zure u rijaliti-šou u Beloj kući i da se pozabave pitanjem "kuda će flota evropskih brodova narednih godina" uz komentar da je dobro što "Žan-Klod Junker nije izdao Belu knjigu kao protokol kapetana već kao prospekt za turistička krstarenja".
"Kada bi to bio čist elitni projekat, u kojem oficiri ne slušaju svoje osoblje, tu flotu bi snašla pobuna", navodi list.
"Fokšstime" piše da je Žan-Klod Junker još jednom sažeo scenarije koji su trenutno u opticaju i predstavio nekoliko scenarija - među kojima ima i irelevantnih - po načelu, hajde, diskutujte sada, to je premalo za jednog predsednika Evropske komisije.
"Rajnpfalc" navodi da je jedan od najvažnijih uzroka "trenutne bede" to što ujedinjena Evropa sa sve većim brojem članova nije paralelno postala i jača na unutrašnjem planu, kao i da je Bregzit postao logična posledica procesa erozije.
Bečki "Standard" pozdravlja što je Junker izabrao Evropski parlament kao mesto gde će prezentovati svoj koncept, jer je očigledno da su za duboku krizu odgovorne pre svega vlade zemalja-članica pošto u Savetu šefova vlada sedi mnogo izraženih egocentrika, zbog čije neodlučnosti i nacionalizma u Evropi ništa više ne napreduje.
Rimski ugovori potpisani su pre 60. godina i smatraju se kamenom temeljcem istorije EU, a godišnjica potpisivanja biće obeležena 25. marta u Rimu.
(Tanjug)