Željka Milošević: Lekoviti zvuci harfe

Mada harfu sviraju i muškarci, ipak se, ovaj čudesan istrument najčešće vezuje za žene, kao da one jedine mogu da iznesu taj suptilan zvuk. Jedna od njih je i harfistkinja Željka Milošević, Kragujevčanka, profesor harfe u Novom Sadu, ali ujedno i profesor dizajna zvuka u Srednjoj muzičkoj školi „Petar Konjović“, u Somboru. Osim toga ova mlada i energična umetnica je i autor projekta u kome se slepe osobe obučavaju da stvaraju muziku i rade kao dizajneri zvuka.

- Projekat „Use sound to watch around“ je dugoročni internacionalni projekat u okviru programa „Erasmus “ finansiran od strane Evropske komisije. Tema projekta je rešavanje nezaposlenosti slepih mladih osoba korišćenjem mogućnosti dizajna zvuka i muzike. Inspiraciju za ovaj projekat sam dobila kroz rad sa svojim slepim učenikom. Projekat počinje da se realizuje od 2. marta ove godine i kroz niz predavanja, radionica i simulacija procesa, učesnici će steći neophodna znanja i primeniti ih kasnije u svojoj sredini. Najviše će se raditi na temu radija, radiofonskih dela i prodaje zvukova i muzike na internetu za razne potrebe (stock audio). Detaljnije o svemu tome može se naći na:

https://kcmv.udruzenje.org/use_sound_to_watch_around/index.html.



Ko je sve uključen u obuku, da li je ograničen broj učesnika u edukaciji?

- Ovaj projekat okuplja 40 učesnika iz sedam zemalja (Srbija, Albanija, Crna Gora, Bugarska, Turska, Grčka i Italija) koji rade s mladima i koji se bave edukacijom kao i rešavanjem socijalnih problema kod mladih. Među učesnicima biće i po jedna slepa osoba iz svake zemlje. Ideja projekta je da se učesnici edukuju o mogućnostima dizajna zvuka i muzike, kao i o metodama i tehnikama koje ove oblasti pružaju sa ciljem da se smanji nezaposlenost kod slepih mladih.

Kako su izgledali vaši prvi muzički koraci?

- Svoje muzičko putovanje sam započela u osmoj godini svirajući harmoniku. Iako sam postizala dobre rezultate, nisam imala veliku želju da nastavim, pa sam se u kragujevačkoj srednjoj muzičkoj školi opredelila za teoretski smer. Naredne godine otvorio se odsek harfe, što mi je izuzetno privuklo pažnju, pa sam rešila da paralelno pohađam časove ovog instrumenta... Već nakon dve godine sam u Parizu na međunarodnom takmičenju osvojila prvo mesto. Uspeh se ponovio i naredne godine, što me je podstaklo da nastavim sa školovanjem ovog instrumenta.

Šta vas je privuklo da svirate harfu?

- Harfa za mene oduvek predstavlja magičan instrument. Ona pleni svojom pojavom a naročito umilnim zvukom. Posebnost ovom instrumentu daje njena retka zastupljenost – mali broj nas, pogotovo u Srbiji, svira ili poseduje harfu.

Kako je teklo vaše dalje školovanje?

- Završivši teoretski smer u srednjoj muzičkoj školi upisala sam snimanje i dizajn zvuka na Akademiji umetnosti u Beogradu – što je takođe bila moja želja i interesovanje. No, paralelno sam pohađala srednju školu za harfu, završivši je odlučila sam da upišem još jednu Akademiju –i to u Novom Sadu gde sam diplomirala na smeru harfe. Usledila je i specijalizacija na menadžmentu kulture i umetnosti na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu – čime se takođe danas, između svega ostalog, bavim. Dok sam studirala harfu, zaposlila sam se kao nastavnik dizajna zvuka u srednjoj muzičkoj školi u Somboru. Osim koncertne aktivnosti bavim se i edukacijom sviranja na harfi u školi „Harpomania” u Novom Sadu.

Koliko se harfa, menadžment i pedagoški rad na dizajnu zvuka dopunjuju?

- Uglavnom sintetizujem svoja znanja iz različitih oblasti i primenjujem ih u zavisnosti od cilja. Muzička produkcija je u stvari menadžment. Menadžment je i osmisliti neki edukativni program. Bez menadžmenta nema ni dobrog marketinga, bez maretinga nema ni nastupa ni polaznika škole harfe. Radeći kao edukator sviranja na harfi za sve uzraste i kao trener na različitim umetničkim radionicama, razvila sam veštine neformalne edukacije koje često primenjujem i u kreativnom radu u oblasti dizajna zvuka. Prilagođavanje nastave različitim uzrastima i njihovim različitim mogućnostima pomoglo mi je i u razvijanju boljeg pedagoškog rada u školi. Takođe, veoma često donosim harfu na časove prakse snimanja i dizajna zvuka kao zadatak đacima da kvalitetno i pravilno snime njene zvuke. Moram priznati da je to zaista izazov.

Harfa spada u instrumente s bogatim, plemenitim, ali suptilnim zvukom. Da li te suptilne vibracije uspevaju da prokrče put kroz šumu muzike na struju?

- Iako muzika na struju preovladava, težnja ka prirodnosti uvek postoji u svakom čoveku, jer to je instinkt, tu nas srce vuče. Danas se sve više ljudi bavi duhovnošću – svest o tome se razvija i sve više ljudi samim tim otkriva i primećuje moć zvukova pojedinih instrumenata, a pogotovo harfe. Osim klasične i autorske muzike na harfi izvodim filmsku i evergrin muziku i takvo, akustično izvođenje publici prija, jer je neobično, moderno, a nenametljivo. U okviru multimedijalne grupe „Feabrik“ izvodim konceptualna dela na temu suprostavljanja ali i spajanja prirodnog (četiri elementa) i veštačkog (elemente koje je stvorio čovek). Ovakvu, autorsku muziku izvodimo u kombinaciji akustičkih, prirodnih zvukova (harfa i perkusije) sa sintetičkim, električnihm zvukovima sintisajzera.

Deo ste dua „Hilia“. Kako izgleda ta muzička saradnja?

- „Hilia“ je duet harfe i vokala koji izvodi improvizovanu muziku za meditaciju. Tatjana Karajanov Ilić, homeopatkinja i umetnica sa kojom sarađujem je ujedno moja bliska prijateljica i stvaranje muzike sa njom za mene predstavlja pravo zadovoljstvo pa čak i jedan vid terapije. Kao što se i sve drugo dešava sa razlogom, ja verujem da smo se nas dve srele da zajedno kreiramo ovakvu muziku. Ona zaista proističe direktno iz naših srca i naše duše, tako povezana međusobnim energijama dopire i do ljudi koji nas slušaju. Jedino na taj način inspirisane možemo da izvodimo našu muziku, a stvaramo je čistom improvizacijom na samom nastupu. Trenutno radimo na projektu stvaranja muzike za trudnice i bebe.

Koliko muzika može da isceljuje, kakva su vaša iskustva?

- Od vajkada je poznato da su zvuci harfe lekoviti, a danas se u svetu i zvanično koristi u muzikoterapiji. Muzika izvedena na harfi poseduje nežnost i nenametljivost. Njene vibracije blagotvorno deluju na stanje uma, umiriju svest, posebno utiču na bebe. Blagodeti ima i sam izvođač, jer se naslanjanjem instrumenta na te vibracije celom površinom direktno prenose na telo. Ljubitelja ovakve muzike i te kako ima i izuzetno je cene. Veoma često harfu sviram uživo tokom časova joge ili meditacije.

Marina Jablanov Stojanović