Dan za praštanje i veselje
tradiciji je organizovao maskiranu povorku koja je u petak prodefilovala gradom, a nešto pre toga i predavanje na kom je kustoskinja etnolog Tatjana Bugarski podrobno objasnila pojam poklada, podsetivši na rituale koji su se tom prilikom upražnjavali.
– Poslednji dan pred početak posta naziva se poklade, a poslednja sedmica Bela nedelja – rekla je Tatjana Bugarski. - Mnogi istraživači smatraju da su rituali koje maskirani tokom uskrašnjih poklada čine, ostaci prethrišćanskih kultova. Pošto se ritual izvodio u vreme smene godišnjih doba, kada se iz neplodnog zimskog perioda prelazi u prolećni period obnove vegetacije, priređivane su svečanosti s obredima i magijskim radnjama za plodnost koje odlikuje erotski naboj jer se verovalo da se na taj način može uticati na plodnost prirode.
Vreme održavanja poklada zavisi od crkvenog kalendara, tako da su pravoslavni proslavljali celu Belu nedelju, s Belim pokladama kao vrhuncem, dok je kod katolika to najčešće u nedelju, ponedeljak i utorak, pred Pepeljavu sredu. Poklade su dan za praštanje i veselje, a smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha.
U Vojvodini pokladni ophod pod maskama najčešće predstavlja simbolično obilaženje domaćinstava u kojem učestvuju deca i omladina, a nazivaju ih komendijaši, mačkare, građenici, strašila, starci, kudeljare, fašange, svatovi, kurjače... Prerušavanje uoči uskršnjeg posta i dalje se održava u nekim mestima, dok je u nekim zaboravljeno. U gradovima su priređivani pokladni balovi, a posle Drugog svetskog rata u selima igranke.
– Maškare i fašange su išle kroz naselje kao organizovane grupe, poput svadbene povorke, pogrebne ili kao grupe različitih maski – objasnila je Tatjana Bugarski. – Najčešće idu uz pratnju muzike, orkestra i pevaju bećarce ili prigodne pokladne pesme i obavezno prave buku, glasno pričaju i lupaju. Lice im je pokriveno maskama, parčetom tkanine ili je nagaravljeno, najčešće su odevali prevrnute kožuhe ili su bili ogrnuti čaršavima ili ponjavicama, a česta je bila i promena polova, kada su muškarci oblačili žensku odeću i obrnuto. Tradicionalno maskiranje podrazumeva i stavljanje nekih životinjskih karakteristika, poput repa, rogova, kljuna ili pak maskiranje u medveda, vuka ili konja. Povorka maskiranih ulazila je u svaku kuću, gde su ih častili pićem i kolačima i darivali, najčešće jajima.
Po rečima Tatjane Bugarski, karneval je danas samo zabava, dok je ranije imao religijsku funkciju pročišćenja i ventila koji je omogućavao da se ljudi makar nakratko u utvrđenom roku i na određeni način oslobode čvrstih društveno moralnih stega.
J. Vukašinović