Sadržaj nesporan, mesto problematično

ispisan ćirilcom i latinicom, ne samo rukopisom već i uskličnikom, podseća na nedavno uklonjeni grafit, koji je okarakterisan kao grafit mržnje, a koji je bio napisan na zidu Vladičanskog dvora uoči nedavnog sastanka predstavnika Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve o delu i liku Alojzija Stepinca.

Ne bi bilo zgoreg podsetiti na to da su gradski čelnici u svim sistemima od Drugog svetskog rata isticali slobodarsku tradiciju Novog Sada te da je u SFR Jugoslaviji naš grad dobio orden Grada-heroja zbog žrtava koje je podneo pod fašističkom okupacijom i doprinosa fašizma.

Ipak, kako za „Dnevnik” kaže savetnik direktora „Gradskog zelenila” za medije Ivan Nožinić, i grafitima čiji sadržaj nije diskutabilan, nije mesto na javnim površinama.

– „Antigrafiti-jedinica” „Gradskog zelenila” ima zaduženje da na teritoriji opštine Novi Sad uklanja grafite mržnje – kaže Nožinić. – Za dve i po godine od kada je osnovana uspeli smo da prekrečimo više od 1.500 takvih grafita. Međutim, krajnji cilj je da grafiti nestanu s fasada našeg grada jer ruže njihov izgled i samim tim izgled Srpske Atine.

Po njegovim rečima, ljubav prema nekome ili nečemu, političko ubeđenje, navijačka pripadnost i slično mogu se iskazati na drugačiji i civilizovaniji način.

– Sadržaj poruke na grafitu koji je preko vikenda osvanuo na Keju žrtava racije nije sporan, ali jeste način na koji je izraženo mišljenje. Naš grad i crkveni velikodostojnici svake godine obeležavaju godišnjicu jednog od najtragičnijih događaja u istoriji Novog Sada. Takođe, na Keju i na Štrandu, gde se zločin i dogodio, postoje spomenici žrtvama Novosadske racije. Mislim da je bilo kakav grafit, pa makar bio usperen i protiv fašizma, kao što je ovaj na Keju žrtava racije, potpuno nepotreban. Podrazumeva se da je svaki normalan čovek protiv fašizma, posebno u našem gradu koji je pretrpeo velika stradanja upravo od fašista pre samo sedamdesetak godina, tako da su sećanja na te događaje još sveža – zaključio je Nožinić.

S. Krstić