Teško se odriču loših navika
loze i klima ulivaju im veru da od njihovog vina na svetu nema boljih jer je, kažu, tako bilo i u vreme svetih Brankovića kada je Jovan stolovao u Berkasovu.
Međutim protekla 22. Sremska vinijada u Berkasovu nije iznedrila mnogo vrhunskih vina, od 84 učesnika samo dvojica dobiše zlatnu medalju, a pri tom nisu iz fruškogorskih sela nego iz okruženja. U čemu greše proizvođači vina sa Fruške gore, pitali smo prof. dr Slobodana Jovića, predsednika komisije za utvrđivanje kvaliteta vina na Vinijadi u Berkasovu.
- Sedam godina sam na Vinijadi, a posle svake manifestacije držim predavanje vinogradarima i vinarima ovog kraja. Do sada smo otklonili neke greške, ali ostale su najveće. Fruškogorski vinogradari zaziru od uvođenja nekih novina, jer ne žele da se odreknu starodrevne tradicije, oni naime, rade onako kako su naučili od predaka. Da bi dobili kvalitetnije vino, prvo, moraju voditi računa o čistoći sudova, moraju koristiti čistije kvasce, znati stepen zrelosti i kvalitet grožđa – kaže profesor Jović.
Meštani imaju u okolini i stručnjake koji bi im mogli pomoći, imaju i dobra vina, ali uvek im nešto malo nedostaje.- Treba znati popraviti malo kiselost vina. Ta vina traže da im se doda malo tih kiselina. Po pravilniku im se može dodati malo vinske ili limunske kiseline. Tako se poboljšava kvalitet vina za 30 do 40 posto, a to mnogo znači. Neka su vina lepa i tu ne treba dodavati. Ovaj kraj je bogat, bogom dan za proizvodnju grožđa, a tu je i klima i zemljište, šteta je velika što ovde ne pravimo i bolja vina.
Jedni kažu, vino se rađa na čokotu, a drugi – u podrumu. Profesor Jović kaže da se fruškogorskim domaćinima događa da ono što rodi na čokotu ne stigne u bačvu, da treba znati izvući taj kvalitet iz grožđa i preneti ga u vino. Taj deo posla je prava umetnost.- To znači da ja mogu preneti iz grožđa od 30 do 80 posto vina, ali kod nas se kvalitet ne prenosi maksimalno, jedva 40 do 50 posto.
A kada je vino mnogo dobro onda do 60 posto. Zato presovanje grožđa ne sme biti totalno, mora biti lagano i ne dugo. To je jedan od uslova. Kod nas je vinograd i vinogradarstvo i vinarstvo spojeno. Nema tu razdvajanja. To je jedna celina. Zato kažemo vinova je loza majka vinu, a zemljište otac, a klima sudbina. Mi ovde imamo sve u superlativu i zato se moramo odreći prošlosti i stvarati bolju budućnost za naše vinogradarstvo.
Burad treba praviti nova, hrastova, kaže profesor Jović, jer stara i dotrajala totalno ubijaju kvalitet vina. Prohrom burad su zahvalna za držanje vina, a higijena i temperatura se mogu kontrolisati. Često se dešava da se vina sumporišu, ali to vinu daje metalni ukus i težinu. Korišćenje sudova je nauka za sebe.
- U lošim hrastovim buradima vino upija tanin iz hrasta, što nije dobro. Prilikom pravljenja hrastovih buradi neki majstori ih parafinišu, a bure od parafina ne može da diše, takvo bure kvari i boju belom vinu – dodaje profesor dr Slobodan Jović. Ovaj stručnjak na kraju zaključuje da postoji pomak u fruškogorskim selima, da su pojedini ljudi napustili prošlost i počeli da primenjuju novine.
- Takvi će ljudi i uspeti. Imamo već neke koji su uspeli, kada se pogleda broj bodova nisu velike razlike između pobednika i ostalih, ali ipak može bolje. Fruškogorski vinogradari mogu biti šampioni, ako se odreknu zastarelih navika – tvrdi Slobodan Jović.
Dragoljub Savičin
„Nećemo hemiju”
Savremeni vinari pre vrenja u bela vina stavljaju mineral koji skida proteine i bistri vino i ona imaju lepši miris, ukus i boju. Međutim, Berkasovčani i drugi domaćini neće to da stavljaju u vino, kažu „šta će nam hemija”.
- To nije hemija, to je zemlja. Oni zbog neznanja i nekih običaja upropaste svoje vino, jer ne postignu kvalitet koji bi moglo imati – kategoričan je profesor Jović.