Život pre holokausta

Narodna biblioteka je već, sredinom decembra premijerno prikazala amaterski dokumentarni film „Nasleđe jevrejske zajednice u Bečeju“. Tako je zaokružen rad na projektu „Mladi zavičajci o životu jevrejske zajednice u Bečeju“.



- Pri pomenu Jevreja, asocijacija današnje generacije su, obično, slike iz vremena stradanja pripadnika ovog naroda u holokaustu. Mi smo želeli sadašnjem i budućem naraštaju da prikažemo život Jevreja, konkretno u našoj starobečejskoj sredini, pošto su tokom 170 godina prisustva ostavili dubok trag u formiranju i razvoju interkulturalnog građanskog društva - naglasila je jedna od autorki publikacije Izabela Šormaz.

U ime izdavača – Narodne biblioteke, v. d. direktorka Bolgarka Taloš je naglasila vrednost štiva na dva jezika, srpskom i mađarskom, s dosta starih fotografija, jer afirmiše jednakosti i različitosti svih koji su živeli i danas žive u Bečeju.



- Ideja vodilja bila nam je da ne dopustimo da ljudi koji su imali veliki udeo u stvaranju građanskog društva Bečeja odu u zaborav - dodaje još jedna iz grupe autora Marija Stefanov.

Recenzent knjige prof. dr Aleksandar Kasaš je podsetio da je istorija Jevreja u Vojvodini bila zanimljiva i veoma bogata u vremenu od 18. veka do Drugog svetskog rata, a onda je afirmativno govorio o tekstovima koji su objavljeni u knjizi i imaju za cilj da prikažu život Jevreja u svom mestu.

Jevreji su narod koji je udario temelj građanskom životu Starog Bečeja, a gde se danas u Bečeju mogu sresti pripadnici ovog naroda, čiji su poslednji predstavnici napustili grad 1949. godine.



- Kada je Bečej u pitanju, samo na Jevrejskom groblju, koje se ne održava kako bi trebalo, može se pratiti kontinuitet njihovog prisustva na ovom prostoru. Na žalost, 1962. godine je srušena velelepna sinagoga u Bečeju, a istu sudbinu doživele su i sinagoga u Bačkom Gradištu i dve sinagoge u Bačkom Petrovom Selu. Mnoge zgrade, prave arhitektonske znamenitosti, su i danas ukras grada – rekao je autor tri teksta u knjizi Dragiša Slavić.

Koautori knjige su Ana Boldižar, Mihalj Gutaši i Čila Međeri, čiju su tekstovi o veri, društvenom životu i tradiciji jevrejske kuhinje veoma zanimljivi.

Sredstva od prodaje knjige, čija je cena 1.000 dinara, biće usmerena na popunu bibliotečkog fonda.



V. Jankov