Ko brzo uđe u minus, kaje se natenane
Uđi u minus na tekućem računu lako pa ćeš se kajati natenane – ta rečenica, kao savet, kod nas se čuje već više od deset godina, ali nisu svi spremni da je poslušaju.
Oni koji su iz bilo kojeg razloga posegnuli za tom lako dostupnom pozjamicom to će stvarno skupo platiti: kod nas se kamata na dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu kreće od 26 do 36 odsto. Što se tiče pozajmice za uzimanje novca koja nije odobrena, odnosno prekoračenje, ide i više od 60 odsto godišnje. Istovremeno, kamate na dinarske kredite pale su već i ispod deset odsto, sve na godišnjem nivou.
Banke minuse papreno naplaćuju, ali zato klijentima nude izlaz iz te situacije. Gotovo da nema finansijske kuće u Srbiji koja ne nudi gotovinske kredite za refinansiranje i ne poziva klijente da u to novo zaduženje upakuju ne smao stari kredit već i pozjamice po kreditnim karticama i „minusima”. To novo zaduženje se danas kod nas odobrava uz stope od sedam do deset odsto, takođe u dinarima kao i „minus”. Pre dve i po godine Narodna banka Srbije je vodila akciju za snižavanje stopa kod minusa, ali su one i dalje ostale na prilično visokom nivou.
O tome zašto banke ne snize te kamate dr Zoran Grubišić s Beogradske bankarske akademije kaže:
– Banke nemaju jake instrumnete obezbeđenja kod te pozajmice kao kod kredita – objašnjava naš sagovornik. – Smatraju da im je rizik tu znatno veći i to naplaćuju kroz veću stopu. Tek kada procene da je rizik na našem tržištu smanjen, i te kamate će krenuti naniže. Što se tiče kaznenih kamata za nedozvoljene minuse, koje prelaze 50 odsto, to je za korisnike minusa jasan signal: banke im poručuju da nikako ne ulaze u te pozajmice.
Podaci Udruženja banaka Srbije, odnosno Kreditnog biroa, govore da je krajem decembra prošle godine u Srbiji bilo 7.326.180. tekućih računa. Klijentima je na korišćenje odobrena suma od 44,18 milijarde dinara. Kašnjenje je tu 12,6 odsto, a u „crvenom” se našlo 261.020 računa, odnosno klijenata.
Kakve su kamate od banke do banke? Jednu od nižih nudi Halk banka – 21,84 odsto za dozvoljeni minus, odnosno 33,64 za nedozvoljeno prekoračenje. Kod AIK banke to je 26,37 i 35,99. Inteza ima 29,15 i 29,63. NLB banka je na sledećim kamatama: dozvoljeno prekoračenje 30,27 odsto, a nedozovljeno 31. Najveće razlike su kod OTP i Sosijete ženeral banke. Kod OTP-a je kamata na dozvoljeni minus 30,19 a na nedozvoljeno prekoračenje 56,51. Sosijete ženeral banka ima 36,33, odnosno 62,60. Podaci su uzeti koncem prošle godine.
D. Vujošević
Ulazak u crveno...
U nedozvoljeno prekoračenje klijenti ulaze kada nesmotreno koriste debitne platne kartice ili kada im u banku na naplatu stignu čekovi na koje su gotovo zaboravili. Tako to beskamatno kreditiranje postaje papreno skupo, bilo da se radi o dozvoljenom prekoračenju ili o nedozvoljenom. Banke posle često sankcionišu klijenta tako što više ne izdaju čekove. Ulazak u „crveno” prijavljuje se Kreditnom birou kao zvanično kašnjenje pa klijent posle neće moći da dobije druge pozajmice. Zato je bolje uzeti redovan kredit: više se isplati i manje košta.
Što se tiče cene dozvoljenog minusa, u drugim zemljama je na nižem nivou nego kod nas, ali je kamatni trošak uvek viši nego kod kredita.