Milović: Kolega iz BIA rekao da mogu da se „vaskrsnu” bazne stanice

ništa nije ukazivalo na to da su kolege iz DB-a počinile bilo koje krivično delo – rekao je penzionisani policijski inspektor Rodoljub Milović u nastavku svedočenja pred Specijalnim sudom u Beogradu na suđenju četvorici bivših pripadnika DB-a optuženih za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999 godine.

Policijski general Milović je, po sopstvenom svedočenju, u januaru 2014. godine, kao tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, potpisao propratni akt uz krivičnu prijavu protiv sada optuženih bivših načelnika DB-a Radomira Markovića i Milana Radonjića i operativaca Ratka Romića i Miroslava Kuraka, ali nije obavio uvid u priložene dokaze s obzirom na, kako je naveo, poverenje u profesionalnost tužioca i inspektora, svojih kolega, koji su istragu vodili od 2013. godine, kada je formirana Komisija za istragu ubistva novinara. 

Optuženi Radomir Marković je, ističući da je krivična prijava zasnovana na iskazima bišeg komandanta JSO-a Milorada Ulemeka Legije i pripadnika kriminalne grupe „zemunski klan“ braće Simović, Miloša i Aleksandra, višestrukih osuđenika za teška krivična dela, pitao svedoka Milovića kako policija reaguje kad se osuđeno lice ponudi da informacijama pomogne u rešavanju nekog slučaja.

– Tome pristupamo s rezervom – odgovorio je Milović, objašnjavajući da se ipak ništa unapred ne odbija niti prihvata i da se sve proverava i razmatra.

Milović je, odgovarajući na pitanja optuženih, objasnio kako je policija, nakon više godina uspela da dođe do listinga baznih stanica mobilne telefonije na dan Ćuruvijinog ubistva 11. aprila 1999. godine.

– Nakon što je 2003. godine kolega Vladimir Dabić zamenio Dragana Karleušu i preuzeo predmet „Ćuruvija”, mislim da je bilo aktivnosti u vezi s listinzima baznih stanica do kojih do tada nije moglo da se dođe. Kolega Milutin Ateljević, koji je radio u DB-u, došao je, nisam siguran, ali čini mi se da je to bilo 2003. godine, i rekao da postoji način da se „vaskrsnu“ bazne stanice i da je za to potreban poseban server. Ja sam ga uputio na kolegu Dragana Kecmana. Ne znam da li je te godine nešto s tim u vezi urađeno pošto sam prebačen na druge dužnosti. Kasnije, nakon što je 2013. godine počela da radi Komisija za istragu ubistva novinara, na jednom od sastanka, Dragan Kecman se izjasnio da s jednim kolegom iz BIA radi te listinge – posvedočio je Milović, i dodao da je on u to vreme bio načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a.

Svedok je rekao da, koliko on zna, nije bilo nikakvih pritiska s bilo koje strane na njegovog kolegu Kecmana da potpiše krivičnu prijavu protiv Radomira Markovića i ostalih osumnjičenih, niti je, kako je tvrdio Milović, na njega bilo ko uticao da potpiše propratni akt uz tu prijavu.

– Nikada tokom istrage u slučaju „Ćuruvija”, na čijem rasvetljavanju je posle petooktobarskih političkih promena 2000. godine radila policijska operativna grupa „Poskok”, a kasnije UBPOK, nije bilo pritiska na istražitelje niti pretnji – kazao je Milović, preciziravši da je do policijske akcije „Sablja“ 2003. godine, kao i tokom nje, i lično bio u istražnim timovima.

Na Luku Pejovića kao mogućeg učinioca ubistva Ćuruvije ukazala je, kako je posvedočio Milović, advokatica Zorica Desnica, koja se sama javila policiji, i znatno kasnije, Ćuruvijina nevenčana supruga Branka Prpa, koja je na fotografiji prepoznala Pejovića kao napadača kome je videla lice, budući da je kritičnom prilikom bila s Ćuruvijom, ali nije bila potpuno sigurna, pa istraga stoga, po Milovićevim rečima, nije krenula u tom pravcu.

Svedok je objasnio da je Luka Pejović stupio telefonom u kontakt s inspektorima nakon što je 2000. godine u Balkanskoj ulici u Beogradu ubijen Jokić, i tada je rekao policajcima da „misli da iza Jokićevog ubistva stoji politika“.

– Kazao nam je da strahuje za svoj život jer su i pokojnog Pejovića, a i njega lažno etiketirali kao potencijalne ubice Ćuruvije. Tražio je da se vidimo izvan policijskih prostorija da bi nam, kako je govorio, pružio kontakt s nekom osobom koja ima saznanja Jokićevom o ubistvu. Do susreta nije došlo, a Pejović je nekoliko dana kasnije ubijen. U okviru rasvetljavanja Jokićevog i Pejovićevog ubistva obavljeni su razgovori s njihovim bližnjima i tada smo saznali da su se obojica žalili članovima svojih porodica da neko pušta ulične priče u kojima ih lažno označava kao Ćuruvijine ubice – ispričao je Milović.

Sudsko veće je juče ponovo odbilo predlog odbrane da se optuženima Romiću i Radonjiću ukine pritvor ili zameni kućnim pritvorom kao neosnovan.

J. Jakovljević

Dva polupritiska na istražitelje

– Samo u dva slučaja bilo je izvesnih polupritisaka. Prvi put, pošto je posle saslušanja u toku „Sablje“ pušten iz pritvora  Miroslav Kurak, kako sam obavešten, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović je tražio da Kuraka ponovo uhapsimo. U drugom slučaju zahtevano je da pišemo krivičnu prijavu, odnosno da se pusti u medije da pišu da smo rešili slučaj, da su Luka Pejović i Predrag Jokić ubili Ćuruviju, što smo odbili jer nismo hteli da optužujemo mrtve ljude za koje nismo verovali da su to počinili – rekao je Milović, napominjući da su Jokić i Pejović ubijeni 2000. godine