Lov ponovo dozvoljen, divljač nije ugrožena
Sa otopljenjem, koje je stiglo, Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede dala je instrukciju korisnicima lovišta da je lov u Srbiji ponovo dozvoljen. Podsećanja radi,
zbog hladnog talasa, koji je zahvatio zemlju, procenjeno je da je divljač ugrožena velikom hladnoćom, jakim snežnim padavinama i nanosima, ledenom pokoricom, povremenim olujnim vetrovima i smanjenom vidljivošću usled izmaglica, te je svaki vid lova bio obustavljen u proteklih nedelju dana. Stav je, naime, da se prilikom lova divljač pokreće, trošeći dragocenu energiju koja joj je potrebna za preživljavanje u hladnim uslovima.
Vojvođanski lovci su se apsolutno pridržavali instrukcije o zabrani lova, a gotovo da nema lovačke organizacije čiji lovci nisu iznosili hranu za divljač. Sada kada je lov ponovo dozvoljen, loviće se fazani (do kraja januara), divlje patke, divlje svinje i dlakavi predatori (vukovi, lisice, šakali). Upravo se predatori u ovo doba godine najviše i love, jer su pretnja plemeniim vrstama divljači.
– Redovno obilazimo teren i uviđamo da je divljač u dobroj kondiciji, a hrana koju redovno iznosimo joj pomaže da prebrodi hladnoću. Inače, ovih nekoliko centimetara snega zaista nisu pretnja divljači da dođe do hrane. Pre pet godina, dobro se sećam, situacija je bila mnogo gora, snežni nanosi su bili veliki, a divljač nas je sa udaljenosti manjoj od 100 metara posmatrala kako iznosimo hranu i čekala da odemo da bi jela. Stoga zbog trenutne situacije nisam ni malo zabrinut – kaže za „Dnevnik” predsednik Lovačkog udruženja „Gornji Tamiš“ iz Boke kraj Sečnja, Branislav Arađanski.
Do pre nekoliko decenija, hladne zime prožete ledenim danima i velikim minusima su bile uobičajne, a lovci su i u tim uslovima bili aktivni, odnosno lov se nije obustavljao sem u mnogo ekstremnijim prilikama. Naravno, hrana za divljač se uvek iznosila, a u ovom periodu uvek su aktuelni kukuruz u klipu i suva detelina. To je za divljač najvažnije, jer ove hladnoće im nisu veći problem. Od divlje faune, najotpornije na hladnoću su divlje svinje, dok dugotrajan debeo minus najteže podnose jarebice, ali su one i onako odavno proređene zbog preterane upotrebe pesticida u poljoprivredi. U svakom slučaju, ako ima pristupačne hrane, ova zima nije pretnja divljoj fauni, osim za stare i bolesne jedinke, a to već spada u uobičajni tok prirodne selekcije.
D. Knežić