Fragmenti iz dnevnika upravnika SNP: Od jutra do večeri. I posle!
Svaki dan u Pozorištu je drugačiji i nepredvidiv. Postoje zakazani sastanci kolegijuma i sa pojednim saradnicima ili sa nekim iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu,
javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Ali dešava se, osim toga, mnogo toga što se ne može isplanirati. Sve to isprekidano (ili povezano) brojnim telefonskim pozivima i razgovorima. Tako da ni jedan dan ne može da bude tipičan, pa ni jedna radna nedelja. Svakog meseca ima barem dve premijere ili premijerne obnove. Redovno na dramskoj sceni, ali, od oktobra i na baletskoj, a od novembra i na operskoj sceni. O gostovanjima, učešću na festivalima, participiranju u obeležavanju važnih datuma za Grad i Pokrajinu da i ne govorim. Zato, umesto da se odlučim za jednu nedelju, radije bih izabrao više događaja, u kojima je prisustvo upravnika više ili manje vidljivo, ali čini ovu funkciju dinamičnom, iznad svega odgovornom, a rezultuje i jasnim rezultatima.
Najpre bih želeo da stavim akcenat na početak 156. pozorišne sezone. Poslednja nedelja septembra. Svečano otvaranje nove sezone bilo je u znaku Šekspira. Orkestar i solisti Opere SNP-a izveli su nekoliko poznatih arija iz opera koje su nastale po poznatim Šekspirovim delima. U subotu, 24. septembra, na sceni „Jovan Đorđević“, premijerno je izvedena predstava „Koštana“, koju je po istoimenom delu Bore Stankovića adaptirao i režirao Kokan Mladenović.
Reč je koprodukciji sa Studentskim kulturnim centrom iz Novog Sada i Kulturnim centrom iz Tivta, gde je, prethodno, u avgustu, bila crnogorska premijera. Novosadskoj premijeri su prethodile brojne medijske i druge najave skandala, budući da je naslovnu ulogu trebalo da tumači kontraverzni sarajevski pevač sevdalinki Božo Vrećo. Mnogo je pisano o tome. Samo da zaključim, novosadska premijera „Koštane“ je bila pod povišenom temperaturom, velikim pritiscima sa svih strana, ali je protekla isključivo kao umetnička provokacija.
Druga premijera u SNP-u je bila predstava „Požar. Launy / Kontrast ili Tamo gde smo ostali“. U utorak, 27. septembra, na Kamernoj sceni, izvedena je predstava o događajima koji su obeležili dva važna, tragična događaja iz života mladih Novosađana. Ova predstava koju je režirala Mia Knežević, po tekstu koji je napisala sa Momčilom Miljkovićem, više je od pozorišnog čina.
Početkom oktobra, obnovljen je balet koji je prethodno izvođen punih 18 godina, 128 puta, uvek pred punom salom. Reč je, naravno, o baletu Mikisa Teodorakisa, „Grk Zorba“, u koreografiji Krunislava Simića, pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića. Veličanstvena predstava, sa novom podelom, izmenjenom koreografijom, koja je u decembru izvedena i u Beogradu, u Sava centru. U oktobru su predstave SNP-a učestvovale na četiri pozorišna festivala (Zagreb, Mladenovac, Vršac, Banja Luka). Zapaženo.
U novembru, 7. i 8, učestvovao sam na Međunarodnoj pozorišnoj konferenciji u Bakuu, Azerbejyan. A već 16. novembra je na sceni „Jovan Đorđević“ obeležen Đurđic - slava Novog Sada. Održana je svečana akademija koja je podsetila i na 275 godina postojanja Kolegijuma vladike Visariona Pavlovića. U subotu, 19. novembra, sa simboličnim početkom – u 20.21, budući da je Novi Sad proglašen za evropsku prestonicu kulture 2021. godine, premijerno je izvedena predstava „FBI – dosije Tesla“.
Ova predstava je urađena u koprodukciji sa Tesla global forumom iz Novog Sada. Tekst, režija i muzika je delo Nenada Jankovića (dr Nele Karajlić). Atraktivna, multimedijalna predstava, koja je privukla brojnu publiku. Ipak, možda je najveći događaj bila svečana akademija povodom prisajedinjenja vojvođanskih oblasti Srbiji, u petak, 25. novembra, na sceni „Jovan Đorđević“. Na akademiji su govorili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik vlade AP Vojvodine Igor Mirović i predsednik Srbije Tomislav Nikolić. U sali su bili prisutni članovi vlade APV, RS, kao i brojni gosti, ambasadori iz različitih zemalja sveta. Iste večeri, na sceni „Pera Dobrinović“ je izvedena predstava „Na Drini ćuprija“, po 18. put.
Decembar su obeležile tri premijere. Najpre, „Večiti mladoženja“, po motivima Jakova Ignjatovića, a u režiji i adaptaciji Darijana Mihajlovića, 5. decembra, na sceni „Pera Dobrinović“. Potom „Rekonstrukcija“, Saše Bajac, u režiji Momčila Miljkovića i Gee Gojak, edukativna predstava koja je realizovana u saradnji sa pozorišnim udruženjem „Umivanje“, na kamernoj sceni, 8. decembra. U subotu, 10. decembra, premijerno je obnovljena opereta Imre Kalmana, „Kneginja čardaša“, na sceni „Jovan Đorđević“. Poslednja predstava bila je 31. decembra, popularni balet P. I. Čajkovskog, „Krcko Oraščić“.
Ovo je samo deo aktivnosti Srpskog narodnog pozorišta u pomenutom periodu. Upravnik nije samo sedeo u počasnom redu i uživao u predstavama. To je ono što je transparentno. Sve drugo je nevidljivo. Svakodnevno. Od jutra do večeri. I posle.
Zoran Đerić