Hram knjige s nestrpljenjem očekuje proširenje

neprestano i nesebično na usluzi je građanima, ljubiteljima knjige. Jedan od osnovnih ciljeva biblioteke jeste da uslugama korisnicima i programskim sadržajima prilaže gradskoj kulturi, što je od dodatnog značaja otkako je Novi Sad poneo titulu Evropske prestonice kulture 2021. godine.

– Jedini pravi korektiv u radu je ono šta misle korisnici, zbog kojih mi postojimo i koji našem radu daju smisao – s pravom ističe direktor biblioteke Dragan Kojić. – Grad, kao naš osnivač godišnje uloži više od sto miliona dinara u programske aktivnosti biblioteke, koja radi u 26 stacionarnih objekata i raspolaže fondom od preko 530.000 knjiga. Po zakonu, to je matična biblioteka za Južnobački okrug i uključuje više od 230 opštinskih, školskih i specijalnih biblioteka, međutim, u ozbiljnom je deficitu kad je prostor u pitanju.

– Biblioteci nedostaje sala za promociju i predstavljanje knjiga, sala za izložbe i sastanke, prostor za posebna odeljenja, bilo je reči o izdvajanju Dečjeg odeljenja kao posebne celine, formiranju tinejyerskog i muzičkog odeljenja, a nedostaju još i najmanje dve-tri čitaonice za srednjoškolce i studente - ističe Kojić.

Naime, nacionalni standardi, koji polaze od veličine grada i njegovih potreba, kažu da bi Gradska biblioteka trebalo da ima više od 10.000 kvadratnih metara raspoloživog prostora za svoje aktivnosti, a novosadska biblioteka ima svega oko 2.800. Direktor Kojić veruje da je Grad i to imao u vidu jer od 2014. godine izdvaja novac za izradu projektno-tehničke dokumentacije za dogradnju biblioteke. Razmatrajući taj cilj, pojavila se potreba za novom lokacijom jer na postojećoj dogradnja nije moguća. U saradnji sa Zavodom za urbanizam i Javnim preduzećem „Poslovni prostor”, nova lokacija je pronađena, ostaje još da se čuje mišljenje Gradske uprave. Ovo su ujedno planovi i prioriteti Gradske biblioteke i u nastupajućoj 2017. godini.

Biblioteka, po rečima Dragana Kojića, svakodnevno nastoji da pruži svoj doprinos poboljšanju sistema vrednosti i da se znanje i doprinos svakog pojedinca društvu vrate u fokus vrednosnog sistema. Više od 26.000 upisanih članova godišnje predstavlja već tradicionalan broj sugrađana koji se okupljaju oko te naše jedinstvene kulturne ustanove s bogatom programskom aktivnošću.

– Izuzetno značajna karakteristika kojom se naša biblioteka može pohvaliti jeste velika izdavačka delatnost, grupisana u nekoliko edicija i kolekcija. – Posebno smo ponosni na našu ediciju „Novosadski manuskript” – naglašava direktor Kojić. To je, po oceni šire javnosti, jedna od boljih kolekcija u izdavaštvu Srbije uopšte.

Poslednja objavljena u toj ediciji je knjiga Trive Militara „Život Novog Sada za vreme Velikog rata”. Objavili su i Iliju Ognjanovića Abukazema i njegove čuvene „Šetnje po Novom Sadu” i Zbornik literarno-kaligrafskih radova, a interesantna njihova publikacija je i svojevrsni katalog izložbe „170 godina hoda kroz istoriju novosadske Gradske biblioteke”. Uz njega pridodali su i izbor od desetak najlepših tekstova o Srpskoj čitaonici novosadskoj.

- Preporuka iz biblioteke i moja lična je da se čitaju domaći pisci i klasici – “Malog princa” bih preporučio svim generacijama. U svakom slučaju, kada je reč o književnosti, trebalo bi čitati dela neprolazne lepote, jer čitanjem knjiga ipak treba da se razvija kreativni, stvaralački duh i da sadržaj knjiga nosi neke etičke i moralne pouke – zaključuje Dragan Kojić.

B. Pavković

Najčitaniji Bulić i Velikić

Neki od najčitanijih naslova tokom 2016. godine na Dečjem odeljenju bili su “Muški dnevnik” 1. i 2. deo Dušana Pejčića, “Leto kad sam naučila da letim” Jasminke Petrović, “Hajduk u Beogradu” Gradimira Stojkovića, “Sofijine ljubavi” Raše Popova, “Zagonetke” Gvida Tartalje, “Matilda” Roalda Dala, a na Odeljenju za odrasle najviše su traženi “Teslina pošiljka” Vanje Bulića, “Islednik” Dragana Velikića, “Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu” Ransoma Rigsa, “Vere i zavere” Aleksandra Tišme, “Devojka iz voza” Pole Hokins, “Muzej nevinosti” Orhana Pamuka, “Ubiti pticu rugalicu” Harper Li i druge. Takođe je dosta čitana popularna psihologija i dela Lujze Hej.