Dejan Meleg - nastavljač bačkojaračke lepe tradicije

Što se fudbala tiče, dileme nije bilo, jer je 2016. obeležio kapiten Vojvodine Dejan Meleg (22). Mladić iz Bačkog Jarka, inače dete crveno-belih, po povratku iz Holandije pokazao je zbog čega ga je slavni Ajaks toliko želeo u svojim redovima, ali i koliko je klub iz Amsterdama pogrešio što mu nije pružio pravu priliku da na terenu pokaže sve što ume. Svejedno, iz perspektive navijača Voše, kao i svih ljubitelja fudbala u Srbiji, Dejan je dobio priliku da se u punom sjaju predstavi na našim terenima, postane predvodnik novosadskog superligaša i fudbaler čija cena na fudbalskom tržištu iz dana u dan raste.

Melega smo zatekli kako vredno radi na kondicionom treningu s Aleksandrom Jankovićem, jer želi da pripreme dočeka maksimalno spreman.             

* Nije vam teško da trenirate i u danima zasluženog odmora?

- Treniram već desetak dana, jer znam da je za svakog fudbalera mnogo bolje kada ne kreće s pripremama od nule. Imao sam desetak dana pre toga da se odmorim i napunim baterije, a sada sam već ušao u ritam treninga sa Saletom Jankovićem i biće mi mnogo lakše kada od 9. januara počnemo s ozbiljnim treninzima i pripremama za prolećnu polusezonu – rekao je Vošin kapiten.

* Obeležili ste prošlu godinu i vi, ali i Vojvodina, odličnim igrama i rezultatima,na međunarodnoj i na domaćoj sceni?

- Sabirao sam pre neki dan utiske iz 2016. godine... Nije mi bilo jednostavno, ni lako da prelomim i donesem odluku da se vratim u srpski fudbal. Bio sam tri godine odsutan i znao sam da mi neće biti lako. Ipak, moja rešenost da pokažem ono što umem pred domaćim poklonicima ovog sporta pomogla mi je da iza sebe ostavim, po svim statističkim parametrima, veoma uspešnu sezonu. Posebno su dobre bile moje igre u prvoj polovini godine, kao i u prva dva-tri meseca u ovoj sezoni. Onda je počeo da me sustiže umor, ali mi je drago što sam uspeo brzo da ustanem i završim jesenji deo na način na koji sam odigrao i veći deo sezone. Želim, ipak, da istaknem da su mojim igrama puno doprineli i saigrači, praktično čitava ekipa, a sve ono što smo ostvarili bio je plod naših zajedničkih igara i ambicija.

* „Dnevnik“ vas je proglasio najboljim fudbalerom u 2016. godini, barem kada su pokrajinski okviri u pitanju. Koliko vam to priznanje znači?

- Znači mi puno, jer znam da je isto priznanje samo godinu dana pre mene zaslužio Mirko Ivanić, moj stariji drugar iz istog sela. Sada sam ja nastavio tu jaračku tradiciju i zbog toga sam više nego srećan i zadovoljan, a jedino mi je žao što nisam mogao i lično da stignem na „Dnevnikovu“ proslavu, pošto sam bio na godišnjem odmoru. Ipak, bio sam oduševljen kada sam čuo da sam dobio priznanje i zamolio sam svog brata da bude prisutan i primi nagradu umesto mene. Znam da je na proslavi bilo puno velikih sportskih imena, a meni je to istisnki podstrek da nastavim sa još boljim radom u budućnosti.

* Otišao je trener Nenad Lalatović, a stigao je Rumenčanin Dragan Ivanović, kakva su vaša očekivanja od prolećne polusezone?

- U klubu kao što je Vojvodina očekivanja su uvek ista – najviša. Obaveza je svih igrača koji nose dres kluba da uvek streme trofejima, pa ćemo se i mi na proleće tako ponašati. Realno, u prvenstvu nam je cilj da budemo među tri ekipe, mada ne bih isključivao mogućnost da se umešamo i u borbu za titulu. Kada se bodovi budu podelili i kada bude počeo plej-of, svašta je moguće, jer će bodovna razlika u samom vrhu biti mnogo manja. Naravno, Kup nam ostaje prioritetni cilj, u četvrtfinalu igramo s Borcem od kojeg smo, uz svo uvažavanje Čačana, mnogo kvalitetnija ekipa. Bilo bi sjajno kada bih s Vošom stigao do jednog velikog trofeja i to me posebno motiviše pred prolećni deo sezone.

* Da li poznajete novog trenera Dragana Ivanovića?

- U Vojvodinu su stigli novi ljudi i normalno je da oni imaju i nove ideje. Lično ne poznajem trenera Ivanovića, ali biće prilike da se upoznamo. Ono što o njemu znam je da je reč o odličnom stručnjaku koji se dokazao u Napretku i koji će, ubeđen sam, doneti neke pozitivne novine. Mislim da je u pravo vreme stigao u Vojvodinu, praktično svojoj kući i na pravo mesto. Nema sumnje da će karte svim prvotimcima biti otvorene, imaćemo svi priliku da probamo da mu se nametnemo, a on će, u skladu sa svojim viđenjem i shvatanjem fudbala, forsirati vlastite ideje.

* Šta od 2017. godine na ličnom planu priželjkujete?

- Potpuno sam skoncentrisan na Vojvodinu i na to da probamo da što više uradimo na proleće. Najvažnije će biti da prvi deo prvenstva zaokružimo na način na koji smo odigrali jesenas i da ostanemo u konkurenciji za titulu prvaka. Prava bitka počeće tek u plej-ofu, a onda, jedna pobeda ili kiks može puno toga da promeni. Koliko znam, naš tim se neće puno promeniti, dakle nosioci igre ostaće na okupu, a već smo pokazali da možemo i te kako puno da uradimo zajedno. Voleo bih da ostanem u Novom Sadu do kraja sezone i da se tada svi zajedno radujemo osvajanju jednog trofeja. Mislim da to možemo da uradimo – veruje Dejan Meleg, najbolji fudbaler AP Vojvodina za 2016. godinu.

A. Predojević

Izvor koji ne presušuje

Tokom poslednjih nekoliko godina, Bački Jarak je iznedrio nekolicinu odličnih superligaških fudbalera. Dvojica od njih, Mirko Ivanić i Dejan Meleg, poneli su kapitensku traku u Vojvodini, golman Vladimir Bajić (Melegov brat od tetke) pouzdan je čuvar mreže Radničkog iz Niša, dok je brzonogi Đuro Zec prvotimac Voždovca. Ima li taj jarački izvor novih izdanaka, pitali smo Melega?

-Talentovanih dečaka ima i na njima je da puno rade, dokazuju se i, jednog dana, izbore mesto i u prvom timu Vojvodine. Izvor o kojem govorite i dalje je aktivan, možda je malo slabijeg mlaza nego ranijih godina, ali iznedriće on ponovo nekog dečaka koji će igrati značajnu ulugu na fudbalskoj pozornici – smatra Meleg.