Domaći biznismeni i Kinezi postaju ozbiljni igrači
02.01.2017.
20:29
21:12
Komentari (0)
Bankarski sektor u Srbiji najviše se promenio u tranziciji. Međutim, tu ni blizu nije kraj jer će 2017. godina doneti još dosta promena. U Srbiji bi
trebalo da počne da posluje Benk od Čajna, odnosno jedna od većih kineskih finansijskih kuća. Moguće je da krajem godine naša Komercijalna banka dobije novog vlasnika. Alfa i AIK banka počeće da rade zajedno jer ih je kupio isti čovek - vlasnik MK komerca - Miodrag Kostić, koji je i vlasnik Gorenjske banke iz Slovenije, što znači da hvata poziciju u regionu. Slično važi i za Direktnu i Findomestik banku, čiji su vlasnici biznismeni Andrej Jovanović i Bojan Milovanović. Oni su biznis započeli devedsetih godina prošlog veka i bili vasnici kompanije”Marbo”, koju su kasnije prodali “Pepsiju”.
To uopšte ne mora da znači kraj promenama u bankarskom sistemu u Srbiji. Naime, na srpskom tržištu posluje čak 30 banaka. Interesovanje za kredite je, prema podacima Udruženja banka i Kreditnog biroa, za prvih jedanaest meseci ove godine slabo jer su se krediti i privredi i stanovništva povećali tek za 0,1 odsto, a suma je 2.151,98 milijardi dinara. Zato mnoge banke, koje posluju uz gubitak, nude svoje kuće u Srbiji na prodaju.
Cene padaju i ispod knjigovodstvene vrednosti, a ko će kupiti banku kada je već na akciji, ako ne oni koji su stekli iskustva u srpskom biznsu. Broj banaka će se smanjiti, a analitičari smatraju da je za naše tržište optimalno da
ih bude deset, a da ne bude monopolskog ponašanja i da se razigrava kokurencija.
Benk of Čajna je najveća banka koja je do sada došla na domaće tržište. O kakvom yinu se radi najbolje govore brojke - posluju u 46 zemalja, imaju kapital od 2.700 milijardi dolara, profit od 26 milijardi dolara, a zapošljavaju 285.000 ljudi.
Kineski bankari biće podrška krupnim investicijama u našu zemlju. Međutim, najavljuju da će raditi i sa malim i srednjim preduzećima, kao i sa stanovništvom. Početek rada najavljen je za kraj januara ili početak februara, kada ćemo moći da kažemo “huaing” što na kineskom znači dobrodošli.
Benk of Čajna je na naše tržište ušla kao grinfild investicija. Dobili su dozvolu Narodne banke Srbije da osnuju novu banku, a nisu došli u Srbiju preuzimanjem neke od kuća, koje ovde već rade. U Upravnom odboru ove banke sedeće bivši ministar privrede Željko Sertić, te prethodni guverner NBS Dejan Šoškić, a to dovoljno govori koliko Kinezi drže do poznavanja prilika i stručnosti. Inače, juan je u Srbiji priznata valuta, a hoćemo li štedeti i zaduživati se u juanima tek će se videti. Za sada se mogu uzimati kredite vezani samo za evro.
O tome zašto su domaći biznismeni odlučili da sada uđu u bankarski sektor međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:
- Biznismeni žele da razbiju ulaganja na više delatnosti. Ulaganje u taj sektor je sigurno. Bankarske usluge su uvek potrebne. Pored toga privreda Srbije je u prethodnom periodu godinama beležila stagnaciju, a kada krene razvoj biće više kredita i šanse za zaradu u bankarstvu će biti veće nego u okruženju. MK komerc je do sada ulagao u industriju šećera, kupovinu zemlje, turizam, pa nije čudo što se interesuju i za bankarstvo.
Andrija Jovanović je direktor holdinga “Moji brendovi”, u okviru koga posluju “Bambi”,”Imlek”,”Knjaz Miloš “, a ulazak u banakrstvo sigurno nije slučajan. Da li će kompanije, koje su u vlasništvu gazda banaka moći da računaju na kredite pod povoljnijim uslovima od drugih
- Sigurno je da neće jer je po našim zakonoma i drugim propisima zabranjeno kriditiranje između povezanih lica, što vlasnici, odnosno akcionari jesu - kaže Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
D. Vujošević
Hoće li kamate pasti?
Da li će promene na bankarskom tržištu doneti bolje uslove za građane i privredu videće se, a po rečima Milana Kovačevića, prostora za snižavanje kamata ima.
- Bankarska marža je još visoka. Tu mislim na razliku između sume po kojoj banke uzimaju sredstva i kasnije ih plasiraju klijentima - objašnjava Kovačević.
Koliki će ko deo kolačića uspeti da uzme tek ostaje da se vidi. Dvocifren udeo na bankarskom tržištu imaju Inteza - 16,7 odsto, Komercijalna - 12,9 odto, pa Unikredit s 10 odsto. Tu su i Rajfajzen banka sa osam odsto i Sosijete ženeral sa 7,3 odsto. Prati ih AIK banka sa udelom od 5,5 procenata, a reč je o podacima prema bilansnoj aktivi.