Prljaju grad, kao da ga ne vole
ZRENJANIN: I na plus 40 i i na minus 10 i 20 stepeni, on je na ulici. Tomislav Gardinovački održava čistoću glavne zrenjaninske ulice poslednjih deset godina, možda i koju godinu više.
Brine se da na glavnoj štrafti nema papirića, najlonskih kesa, pikavaca, a bogme i onoga što ostaje iza kućnih ljubimaca, čiji vlasnici baš ne vode previše računa o tome.
- Radio sam u fabrici tepiha „Proleter“ više od dve decenije, vredno i predano, i kad je ona propala ođednom sam ostao bez ičega. Kad sam se ponovo zaposlio, kao da mi je sunce sinulo. Volim svoj posao, nije mi teško. Ono što mi teško pada jeste kad vidim kako ljudi ne vode računa o svom gradu. Kao da ga ne vole – kaže Toma. - Kad vidim da pored kante neko baci papirić, ili da pored pepeljara kojih stvarno ima dovoljno, zaposleni u radnjama ili bankama gase pikavce u žardinjere, bukvalno mi pozli. Imam telefon, pa stalno fotografišem, mislim postideću ih bar tako. Al,’ ne vredi. Teško mi pada uništavanje mobilijara, pa jedva dobijemo nešto novo. Zar ne bi bilo lepo da što duže traje.
Toma će dogodine u zasluženu penziju. S jedne strane joj se raduje, naradio se u životu i ništa od toga nije bilo lako, niti u kancelariji, a s druge strane nedostajaće mu, kaže, centar i glavna ulica i dobri ljudi koje svakodnevno sreće i kojih je, veli on, srećom više nego onih drugih.
Ž. B.