Novi Sad nije utočište za kriminalce iz Bosne

Prilikom hapšenja, u Sremskoj Kamenici, osumnjičeni je napao dvojicu policijskih službenika i lakše ih povredio, pa će protiv njega biti podneta krivična prijava za napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Z. B. se tereti i za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, jer je kod njega i u kesi koju je odbacio neposredno pre hapšenja pronađeno oko 50 grama praha za koji se sumnja da je kokain. Posle saslušanja, sudija za prethodni postupak odredio je osumnjičenom ekstradicioni pritvor, navodi se u saopštenju policije.  Prema saznanjima “Dnevnika”, on je, takođe, imao nameru da provali u jednu kuću na Tatarskom brdu.

Za poslednja dva meseca ovo je treći državljanin BiH koji je uhapšen u Novom Sadu. Pre njega, u najvećem vojvođanskom gradu lisice su stavljene Sarajliji Sanjinu Sefiću, koji je osumnjičen da je 10. oktobra u saobraćajnoj nesreći usmrtio dve devojke u Sarajevu, nakon čega je pobegao. Uhapšen je dva dana kasnije u Novom Sadu, a protiv njega će se voditi krivični postupak pred Kantonalnim sudom u Sarajevu.

U Novom Sadu je 30. novembra uhapšen i Mladen Ždrale, zvani Pata, iz Istočnog Sarajeva, koga Bosna i Hercegovina traži radi izdržavanja kazne od 15 godina zatvora zbog ubistva Milorada Todorovića u kafani „Dva bora” u sarajevskom naselju Vraca. Njemu je, nakon saslušanja u novosadskom Višem sudu, određen ekstradicioni pritvor do dva meseca.

Kako saznajemo, Mladen Ždrale je uhapšen u Ulici Koste Racina, na Novoj Detelinari, gde je neko vreme stanovao u iznajmljenom stanu. Nakon što su ga inspektori novosadske Kriminalističke policije u civilu presreli, sproveden je u novosadsku Policijsku upravu, gde mu je potvrđen identitet, s obzirom na to da je za njim raspisana međunarodna poternica.

Nije retkost da posle počinjenog krivičnog dela osumnjičeni ili osuđeni, dok čekaju da odu u zatvor, pobegnu u inostranstvo. Državljani BiH često beže u Srbiju, jer koriste veze, slične onima koje poslednjih godina primenjuju svi begunci od suđenja i zatvorske kazne.

Bekstva nisu manir samo za zvučna imena podzemlja. Često su i oni bez krivičnog dosijea, posle prvog zločina, donosili odluku o bekstvu, a pogotovo ako u regionu imaju rođake ili prijatelje kod kojih mogu da se sakriju.

Pokazalo se, međutim, da utočište u regionu nije ni sigurno ni dugoročno, jer ipak brzo budu otkriveni i uhapšeni. Direktor policije Srbije Vladimir Rebić je nedavno u Banjaluci, na konferenciji za novinare nakon sednice Odbora za bezbednost Narodne skupštine Republike Srpske, predočio podatak da je u poslednje tri godine s MUP-om BiH razmenjeno više od 8.500 informacija. – Po poternicama Bosne i Hercegovine, u Srbiji smo u poslednje tri godine uhapsili 42 osobe, a u istom periodu je u BiH uhapšeno 27 državljana Srbije – rekao je Rebić. – U postupcima ekstradicije iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu isporučene su 52 osobe, dok je iz BiH u Srbiju isporučeno 23. 

Pre nešto više od tri godine dva ministra pravde Srbije i BiH potpisali su Ugovor o izručenju državljana optuženih i osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca i druga teška krivična dela, čime su zaokruženi svi vidovi pravne saradnje između BiH i Srbije. Ovim dokumentom regulisana je ekstradicija ne samo stranih državljana već i sopstvenih državljana okrivljenih za krivična dela iz domena organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, za koja je zaprećena zatvorska kazna od najmanje četiri godine. Pored toga, dokument predviđa i izručenje okrivljenih za teška krivična dela, za koja je predviđena kazna od 15 godina ili više.

Ugovor sadrži standardna rešenja u pogledu uslova za izručenje koji se tiču visine kazne zbog koje se dozvoljava izručenje (propisana najmanje jednu godinu, izrečena najmanje četiri meseca). Traži se obostrana kažnjivost krivičnih dela, da nije nastupila zastara krivičnog gonjenja, odnosno izvršenja kazne, da osoba već nije za isto delo osuđena, zabranjuje se izručenje u slučaju amnestije.

Bosna i Hercegovina je bila jedina zemlja bivše Jugoslavije s kojom Srbija do 2013. nije imala takav sporazum.

M. Bozokin