Blago ispod živog grada

Sremska Mitrovica, vrlo ponosni. Prilikom dosadašnjih arheoloških istraživanja na Carskoj palati pronađeno je oko 350 metara kvadratnih očuvanih mozaičkih površina, a najviše su zastupljeni geometrijski polihromi mozaici. Naša ekipa zatekla je restauratore koji  ih sklapaju, ali ne planiraju da ih vrate na pod, već na zidove Carske palate i predstave javnosti u vidu svojevrsne galerije mozaika koji su prava retkost u svetskim razmerama.

Današnja Sremska Mitrovica ispod svojih kuća i ulica još krije tragove nekada raskošnog i moćnog rimskog grada Sirmijuma, a mali deo Carske palate, moguće je videti i danas. Direktor Zavoda Ljubiša Šulaja napominje da su oni zaduženi za ceo Srem koji obiluje kulturnim nasleđem, ali da je Mitrovica, grad u kojem skoro svi objekti na gradskom trgu predstavljaju kulturno dobro, veliki profesionalni izazov za sve koji se bave baštinom.



Pre sedam godina ostaci carske palate dobili su svoj stakleni krov i otvoreni su za turiste, pa ovo mesto često posećuju organizovane ekskurzije, ali i brojni stranci, željni očuvane antike.- Sirmijum sa lokalitetima je najznačajniji za naš grad, kao i gradsko jezgro sa trgovima, a istraživanja su počela pre 60 godina- kaže Šulaja i dodaje da su nađena 33 zlatnika, od kojih su tri svetski unikati, ali i rimski šlemovi koji su do sada izlagani u raznim muzejima.



Za nalaze od svetskog značaja, urađena je mapa grada i pouzdano se zna dokle je išao grad i mesto na kom se nalazio Sirmijum, koji je cvetao od prvog do šestog veka, kada su ga razorili varvari. Šulaja veruje da iako je do sada dosta istraženo i znaju se bedemi grada, postoje još mnoge tajne koje su neotkrivene. Sirmijum je u to vreme bio jedna od prestonica carstva, zna se da je tu postojala kovnica novca, mnoge državne institucije, palata i žitnica, uz palatu  javno kupatilo, hipodrom pola kilometra dužine, koji je sondama trasiran, nađeni su masivni ostaci i u gradu je označen tablama početak i kraj tog lokaliteta.



Problem je što je Sirmijum ispod živog grada i nalazi se ispod privatnih bašti i kuća i teško ga je istražiti. Nakon projekata konzervcije, neophodan je projekat namene spomenika, samoodrživosti i prezentacije.- Samoodrživi spomenici kulture su najbolji faktor za afirmaciju grada, jer onda dolaze turisti, a osim značaja očuvanja i kulture, imamo i veliki turistički potencijal - kaže Šulaja i dodaje da je to resurs koji treba sve više eksploatisati. -Do sada se najmanje sredstva izdvajalo za prezentaciju, turizam se decenijama svodio na morski i banjski, a ovaj turizam koji je u celom svetu zastupljen, kod nas nije dovoljno.



Spomenike je jako bitno prezentovati da sami sebe održavaju ili poboljšaju život jedne sredine ili lokalne zjednice u kojoj su locirani. Crkva mora da bude živa, građanska kuća trba da se privede nameni da privređuje, najgore je uložiti pare u obnovu i ostaviti da stoji. U projektu konzervacije najbitniji je element namene, zašto se nešto obnavlja.



Najbolji primer za to je natkrivanje Carske palate, koja je sada simbol grada, kao i gradski trg, kaže Šulaja i dodaje da se ne smeju zaboraviti ni noviji spomenici, posebno oni iz oslobodilačkih ratova, koji su takođe, važno kulturno nasleđe grada. Grad brine o tekućem održavanju gradskih spomenika, a trenutno se radi na tome da država ulaže u obnovu spomenika vezanih za događaje iz svetskih ratova.- Ako planiramo jednom da uđemo u Evropsku uniju, jako je važno da pokažemo obilje našeg kulturnog nasleđa i da budemo po njemu prepoznatljivi- kaže Šulaja.

Maša Stakić

 

Urbana legenda



U Sremskoj Mitrovici kruži urbana legenda kako su Amerikanci želeli da plate izmeštanje cele Sremske Mitrovice, kako bi se iskopao Sirmijum.

- Ovo je naravno izmišljena priča, ali je suština da je posle iskopavanja i konzervacije, najbitnija prezentacija - kaže Ljubiša Šulaja.

Nova iskopavanja u junu



Od juna iduće godine planirano je arheološko iskopavanje u samom gradu, a zainteresovani su i arheolozi iz Sidneja, koji planiraju da obezbede sredstva.

- Ovo iskopavanje je od izuzetnog značaja, jer imamo rezultate istraživanja 15 sondi koji potvrđuju da se radi o privatnoj carskoj vili iz trećeg ili četvrtog veka, što ne možemo sa sigurnošću znati dok se ne uradi iskopavanje- kaže Šulaja i dodaje da se sumnja da je reč o vili Rustika, a pronađeni su delovi porfira iz kamenoloma u Egiptu, koji nije bio karakterističan za gradnju za obično građanstvo.

Nakon iskopavanja, moraju se obezbediti sredstva za konzervaciju i prezentaciju, jer ako toga nema, nalaz je najbolje ponovo prekriti zemljom koja će ga čuvati, poručuju stručnjaci zaštite mitrovačkog blaga.