Poslaničke teme: Brže do evropskih fondova

– saopštio je u parlamentu  ministar Branislav Nedimović, obrazlažući poslanicima paket zakona iz oblasti poljoprivrede. Kako je rekao, „pun kapacitet tih sredstava biće na raspolaganju Srbiji i neće biti nikavih umanjenja”.  On je dodao da su kao blokirajući faktor za korišćenje najpre pomenuti „ljudski kapaciteti”, i najavio da će do polovine januara kompletna procedura za angažovanje stručnjaka u Upravi za agrarna plaćanja biti završena.

Izmene i dopune tog zakona, kako kaže, u najvećem delu su usredsređene na IPARD, odnosno procedure, nosioce, rokove...

– Te izmene trebalo je i ranije da se donesu, ali moramo da radimo veoma brzo – rekao je ministar. – Predviđeno je da već u aprilu budemo spremni za akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja, a da u drugoj polovini 2017. bude prvi konkurs za IPARD sredstva namenjena poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima.



U januaru će, kako je najavio, biti doneti i potrebni pravilnici.Što se tiče izmena zakona o podsticajima u poljoprivredi i o ruralnom razvoju, Nedimović je rekao da je predviđen širi obuhvat onih koji će moći da ostvaruju podsticaje.Podstio je na to da je buyet za poljoprivredu za 2017. godinu 3,32 milijarde veći i da je četiri puta više novca opredeljeno za razvoj mera konkurentnosti, odnosno za subvencionisanje investicija u najvećem delu.

Čovićeva i Tadićeva uloga

Šef poslaničke grupe SRS-a Vojislav Šešelj pitao je ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića zašto MUP ne preduzima ozbiljne korake na planu rasvetljavanja nekih od najpoznatijih ubistava od 2000. godine, u prvom planu ubistva Zorana Đinđića i dvojice gardista u kasarni u Topčideru 2004. godine.



Šešelj tvrdi da je uloga bivšeg potpredsednika Vlade Nebojše Čovića u zaveri oko Đinđićevog ubistva bila veoma velika i da sada „imamo neoborive dokaze”. Govoreći o smrti gardista, rekao je da je očigledno da je Vuk Jeremić učestvovao u zataškavanju ubistva, ali i da je Jeremićeva uloga u tome bila minimalna.



– Ne može mu uloga biti veća od uloge tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, u čijem kabinetu je on tada civilno služio vojsku. Najvažnija je uloga Tadića i monstruoznog Mikija Rakića, koji stoji iza svih nameštaljki i afera plasiranih protiv političkih protivnika – predočio je Šešelj, dodajući i da zna „da su naprednjaci zahvalni Rakiću i da on ima zasluga za formiranje SNS-a”, ali ih je pozvao da sada razjasne njegovu ulogu pošto je „mrtav i ne može da podlegne odgovornosti”.



Šešelj je ocenio da je svrha prozivanja Jeremića bila da se politički diskvalifikuje i da je to postignuto i da sada treba rešiti ubistvo dvojice gardista.

Durenje, EU i Rusija

Poslanica DS-a Aleksandra Jerkov pitala je da li je Vučić napuštanjem Brisela svoje potrebe oko predizborne kampanje stavio ispred potreba građana Srbije. Odlukom da napusti Brisel, po njenom uverenju, on se poneo neodgovorno prema strateškom opredeljenju građana, a to je ulazak Srbije u EU.

– Ima li Srbija drugu strategiju osim durenja? – pitala je Aleksandra Jerkov.

Šefa poslaničke grupe „Dveri” Boška Obradovića interesovalo je zašto Srbija nema kancelariju za saradnju s Rusijom, a ima za saradnju s Evropskom unijom i „zašto ne smemo da poboljšamo stratešku saradnju s Rusijom već i dalje moramo da trpimo ucene i pritiske iz Brisela”.

Vulinovo svojstvo

Poslanica LSV-a Marinika Tepić pitala je u kojem svojstvu je ministar za rad Aleksandar Vulin otvorio prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama. Ona je zatražila da joj ministar kaže odakle mu podaci da u Srbiji ima 118 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina i 39 mešovitih, i 76 kanala koji emituje 8.000 programa na jezicima nacionalnih manjina i 103 radio-stanice na kojima se emituje 110.000 sati programa na jezicima nacionalnih manjina. Ujedno je zahtevala da joj Vulin nabroji sve te medije i sve programe koji oni emituju.

Poslanici su nakon postavljanja pitanja počeli raspravu o poljoprivrednim zakonima.

S. St.

Kritičar Milojičić trošio i zapošljavao bez pokrića

Poslanik SNS-a Žarko Mićin u delu skupštinske sednice posvećenom poslaničkim pitanjima, upitao je  predstavnike ministarstava finansija i državne uprave i lokalne samouprave koliki je bio ukupan dug Smederevske Palanke 31. decembra 2011, uključujući dugove svih ustanova, javnih preduzeća, indirektnih i direktnih korisnika budžeta, a koliku cifru je dostigao poslednjeg dana 2015. godine. On je podsetio na to da se to pitanje odnosi na period kada je tu opštinu vodio poslanik i funkcioner DS-as Dragoslav Milojičić Kena, koji je nedavno u svom izlaganju „pokušao da omalovaži investicije i rad gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića“.



– Pokušao je da omalovaži čoveka zahvaljujući kom u Novom Sadu imamo dve investicije američkih kompanija „Lir“ i „Delfi“, koje će zaposliti 5.000 ljudi, a trenutno kod njih radi 3.000 radnika – predočio je Mićin. – Zahvaljujući Vučeviću, Novi Sad ima najsavremeniju radnu zonu za buduće investicije, a proglašen je i evropskim prestonicama i kulture i mladih. Pitam odakle mu hrabrosti da spominje bilo kog predsednika opštine kada znamo da je, dok je on bio na čelu Smederevske Palanke, ta opština bila najzaduženija u Srbiji, s dugom većim od tri milijarede dinara, što je tri i po buyeta te opštine.



On je dodao da je „to kao da se ta opština u poslednjih deset godina svaki dan zaduživala milion dinara“.

Kazao je i da je Milojičić, kao „veliki protivnik stranačkog zapošljavanja, samo u 2012. godini zaposlio 65 osoba više od propisanog Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih, a zahvaljajući tome, nezakonito je isplaćeno 25 miliona dinara na ime zarada.

– Do kraja svog mandata je ostavio tu malu opštinu s 820 zaposlenih na 50.000 stanovnika – zaključio je Mićin.



S. St.