Smanji kamatu, naplati druge troškove

Iako su manje prihodovale od kamata, zarada od provizija i raznih drugih dodatnih troškova bila je veća. Naime, banke su za prvih devet meseci ostvarile profit od 32,8 milijarde dinara, što je najveća zarada u proteklih pet godina.

Brojke kažu da su banke od kamata za prvih devet meseci ove godine zaradile 4,5 milijarde dinara, a to je oko pet odsto manje nego u istom ljanjskom periodu. Tako dobar rezultat ostvaren je zahvaljujući drugim troškovima koje su klijenti platili, a ima ih mnogo.Jedan od recepata za dobru zaradu je administriranje i obrada kredita. Banke za obradu ove pozajmice naplaćuju od jedan do čak 3,5 odsto od iznosa odobrenog kredita.

To znači da je za kredit od 200.000 dinara, uz najnižu tarifu obrade, trošak 2.000 dinara, a ako je ta tarifa dva odsto, trošak je duplo veći – 4.000, a ima i banaka koje naplaćuju tarifu od 3,5 odsto pa će klijenta obrada kredita koštati 7.000. Nakon plaćanja obrade kredita, klijenta čeka trošak administriranja tokom otplate. Na rok od 48 meseci, ili četiri godine, banke tu stavku naplaćuju od 14.400 do 24.480 dinara, što korisniku kredita često i promakne jer se ta suma plaća ravnomerno s ratom, svakog meseca.



Dobru zaradu bankama obezbeđuju i klijenti koji kasne s otplatom rata. Dužnik je obavezan da ratu plati na vreme, a ako kasni duže od 60 dana, i zvanično pada u docnju. Službenici banke tada ga pozivaju telefonski i podsećaju na obavezu koju ima, čak se dešava da neke banke i ne čekaju da prođe dva meseca. Međutim, to podsećanje nije besplatno i od banke do banke se razlikuje: u nekima se naplaćuje 100 dinara, a u nekima i 1.000, a taj trošak, naravno, plaća klijent.



O tome da se na podsećanju može dobro zaraditi govore podaci  Udruženja banka i Kreditnog biroa o kašnjenju klijenata. Kreditne obaveze ne redovno servisira oko 100.000 građana, a kod kreditnih kartica u docnji je 82.220 korisnika. Ipak, banke najviše mogu zaraditi prilikom opominjanja za minus na računu jer je tu u zakašnjenju oko 260.000 građana. Valja reći i da trošak podsećanja klijent plaća bez obzira na to da li su ga bankari obavestili telefonom, putem SMS-a ili imejla, a naplatom tih troškova banke ne krše odredbe Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.



Jedina šansa da se klijent spasi tih troškova je da ne kasni s otplatom jer ga tada neće opominjati, ali treba voditi računa o tome da se sazna kako izbeći plaćanje drugih, često nedovoljno jasnih troškova.

– Kada nude kredit i odbravaju ga klijentu, banke su obavezne da ga upoznaju s nominalnom i efektivnom kamatnom stopom jer se one razlikuju – kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu.



– Nominalna stopa je ona po kojoj klijenti vraćaju dug, a efektivna sadrži i zavisne troškove. Zato bi građani, kada se odlučuju za kredit, trebalo da uzmu u obzir i efektivnu stopu, a ne samo ratu zajma, što je kod nas još uvek najčešći i glavni kriterijum kod izbora kredita.



D. Vujošević

 

Konkurencijom do boljih uslova



Po rečima Aleksandra Vasiljevića, banke će smanjiti pomenute troškove kada građani budu bogatiji jer će tada konkurencija biti veća i banke će se truditi da privuku klijente smanjenjem tih troškova ili njihovim potpunim ukidanjem.

– Dok se to ne dogodi, klijenti moraju sami da vode u računa o tim troškovima i da se prilikom podizanja kredita dobro raspitaju o uslovima vraćanja novca i troškovima koji se naplaćuju – za opominjanje, administriranje… – navodi naš sgovornik.