Bodigardi samo uz službene legitimacije

podnesu zahteve MUP-u za izdavanje službene legitimacije.

Naime, Zakon o privatnom obezbeđenju počinje da se primenjuje 1.januara naredne godine i važi kako za privatne firme i preduzetnike , tako i za javni i državni sektor. Do sada je 14.000 polaznika položilo stručni ispit, a i veliki samozaštitni sistemi uključili su se u proces licenciranja i obuke, što do pre mesec dana nije bio slučaj. Međutim, problem se pojavljuje u tome što firme koje su licencirane i čiji su radnici dobili licence nisu još podnele zahteve MUP-u za izdavanje službene legitimacije. Do sada je to uradila samo jedna firma, a bez službene legitimaciji obezbeđenje neće moći da radi od Nove godine. Zbog toga i postoji realna opasnost da od 1.januara 2017.godine neće biti dovoljan broj licenciranih firmi i licenci.

Đorđe Vučinić iz Ministarstva unutrašnjih poslova naglašava da će u procesu kontrole i nadzora postojati razumevanje za poteškoće kod onih kompanija koje su ušle i započele proces licenciranja i obuke službenika obezbeđenja, ali to neće biti slučaj sa onima koji proces nisu ni započele. Napominje da Zakon o privatnom obezbeđenju važi za sve i da nema razlike između privatni firmi i preduzetnika i javnog i državnom sektora.

Skupština Srbije je usvojila Zakon o privatnom obezbeđenju još novembra 2013. godine jer do tada nije postojala regulativa koja bi odredila pravila pod kojima te firme i pojedinci rade. Jedan od većih problema bilo je nedonošenje podzakonskih akata koji bi omogućili potpunu primenu zakona. Tako većina podzakonskih akata nije usvojena do maja 2014. godine, a prvi rok za obuku pomeren je s 5. juna prošle godine na januar 2017.

Licenciranje se sastoji od nekoliko segmenata. MUP najpre izdaje dozvole za rad centrima za obuku, u skladu s njihovom ekspertizom. Tako obuku u pružanju prve pomoći mogu realizovati samo osobe s visokim medicinskim obrazovanjem ili predavači Crvenog krsta, dok treninge primene fizičke snage-samoodbrane obavljaju sportski treneri. Posle obuke, radnici polažu stručni ispit pred komisijom koju formira MUP i prelaze bezbednosnu proveru. Ukoliko su uspešno obavili sve provere, dobijaju licence. Firma za privatno obezbeđenje dozvolu može dobiti ako je licenciran određeni broj njenih radnika, što zavisi od vrste licence koju žele.

Prve dozvole centrima za obuku izdate su u februaru prošle godine, a do kraja januara ove bila su 63 takva pravna lica, uz još 21 ogranak koji je takođe dobio dozvolu. Ipak, po podacima MUP-a, svega 11 centara je svoje polaznike prijavilo za polaganje ispita. Do februara ove godine ispit je položilo 489 kandidata, a MUP je izdao 136 licenci.

U firmama za privatno obezbeđenje smatraju da je obuka duga i skupa. Period od početka obuke do dobijanja licence traje oko tri meseca, a pripadnici fizičkog obezbeđenja moraju da odslušaju 100 časova.

Interesovanje za licenciranje velikim delom pravdano je i visokim troškovima – cene obuke, ispita i takse za licence – jer za sve to treba izdvojiti između 20.000 i 40.000 dinara.

Uvođenje reda u obezbeđenje veoma je važno. Procenjuje se da u Srbiji oko 40.000 osoba mora da prođe obuku i dobije licencu da bi se prekinuo trend da ljudi različitih profila, neretko s kriminalnom prošlošću i sklonošću ka nasilju, mogu da rade kao obezbeđenje. Problem je i to što firme za obezbeđenje ponekad prijavljuju samo nekoliko radnika, dok ostali rade na crno, a za takav rad dobijaju minimalnu zaradu.

LJ. Malešević

Obrt od 150 miliona evra

Procenjuje se da privatno tržište bezbednosti u Srbiji godišnje obrne čak 150 miliona evra. Da bi se u potpunosti uveo red u tu oblast, čak i privrednici koji na različite načine angažuju noćne čuvare i portire od 1. januara 2017. godine biće prekršajno kažnjeni ukoliko budu imali službu obezbeđenja koja nije licencirana ili ako ne budu imali sklopljen ugovor s ovlašćenom firmom za obezbeđenje. Kazna za to može čak biti i zabrana obavljanja delatnosti.