Tema „Dnevnika”: Neosnovani pritvor košta oko 5.000 dinara dnevno

može nakon pravosnažne presude da tuži državu zbog neosnovanog pritvora.

Ako dobije spor, ona će biti još jedna žrtva neosnovanog pritvora. Koliku će ona novčanu satisfakciju dobiti za uzaludni boravak iza rešetaka neizvesno je. Prilikom određivanja visine nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode pita se i Komisija Ministarstva pravde, kojoj je podnosilac zahteva dužan da se obrati pre nego što podnese tužbu nadležnom sudu. Komisija ima rok od tri meseca da odgovori na taj zahtev. U slučaju da se ne slože s predloženom sumom, članovi komisije određuju iznos i svoj predlog dostavljaju podnosiocu zahteva. Međutim, on nije u obavezi da ga prihvati. Praksa pokazuje da se sudskim presudama dosuđuju veći iznosi.

Iz buyeta Ministarstva pravde, za prva tri meseca ove godine (od 1. januara do 31. marta) na ime nematerijalne štete zbog neosnovanog pritvaranja isplaćeno je 2.386.000 dinara. Od ukupno 244 zahteva, koliko je podneto u navedenom periodu, Komisija Ministarstva pravde odlučivala je o 50.

„Koliko će konkretno biti isplaćeno zavisi od slučaja. U obzir se, prilikom određivanja iznosa, uzimaju brojni faktori. Na primer, godine učinioca, broj dana koje je proveo u pritvoru, njegov društveni i porodični status, ima li dece, kako se pritvaranje odrazilo na njegov život. Veći iznosi se dodeljuju ako je, recimo, osoba koja je neosnovano pritvorena izgubila posao... Stav Vrhovnog kasacionog suda je da se šteta ne može meriti ’na dane’, nego da se obračunava ’u globalu’. Naime, kada bi se naknada obračunavala ’na dane’, s pravom bi se moglo postaviti pitanje kako neko može proceniti koliko košta dan u pritvoru. Uvek postoji taj takozvani domet pravde”, navode u Ministarstvu pravde.

Često se, kažu u Ministarstvu, dešava da sudovi daju nerealne naknade, odnosno da se sudije ponašaju nonšalantno u vezi s tim.

Visina naknade neimovinske štete zavisi i od ekonomskog stanja društva u kojem se dosuđuje, ceni se ugled koji je oštećeni imao pre neosnovanog lišenja slobode, godine života i porodične prilike, zanimanje, društvena aktivnost, raniji život, prekinuto školovanje... Dakle, sud sve dobro odmeri pre nego što odredi iznos obeštećenja.

Državno pravobranilaštvo, koje u takvim slučajevima zastupa državu Srbiju, osim svih tih kriterijuma, prilikom odmeravanja visine naknade s posebnom pažnjom ocenjuje ekonomske prilike srpske državne kase te se gleda i na prosečnu dnevnicu srpskog radnika, visinu dnevnice sudije ili radnika u sudskoj upravi. Jer, s jedne strane, ne može se dodeliti obeštećenje koje država teško može izmiriti, a s druge, ne može se dati ni mnogo manje od onoga što je Evropski sud za ljudska prava naložio.

Svojevremeno, 2003. godine u opsežnoj policijskoj akciji „Sablja”, organizovanoj posle ubistva premijera Zorana Đinđića, uhapšeno je više od 11.000 ljudi, a pi pisanju medija, samo tokom 2004. godine država je za 120 građana koji su neosnovano pritvoreni, platila 39 miliona dinara.

Ne moraju svi koji su bili u pritvoru a kasnije nisu osuđeni, dobiti odštetu. Tako je pre nekoliko dana Apelacioni sud u Kragujevcu, nakon što je tako odlučio i Viši sud u Požarevcu, doneo odluku da odbije tužbu Marine Andrejić za odštetu, odnosno da joj ne prizna pravo na odštetu od 16,8 miliona dinara za nezakonit pritvor od 703 dana. Ona je u pritvoru boravila pod optužbom da je 22. jula 2010. godine na njivi kod Mijailovca motikom usmrtila svog trinaestogodišnjeg sina Đorđa. Odlukom Apelacionog suda u Beogradu, zbog nedostatka dokaza ona je oslobođena, i zbog toga sada traži odštetu. Nakon odbijajuće odluke Apelacionog suda u Kragujevcu, ona stiče pravo da se žali Evropskom sudu za ljudska prava.

Za podnošenje zahteva Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ipak treba imati novca, a to ne mogu da učine svi oni kojima je načinjena nematerijalna šteta, odnosno koji su bili neosnovano u pritvoru ili su nezakonito osuđeni. Zbog toga se radi odmeravanja pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog neopravdane osude ili neosnovanog lišenja slobode, naknada može prvo ostvariti sporazumom pred Ministarstvom pravde, a ukoliko se on ne postigne, podnošenjem tužbe nadležnom sudu.

M. Bozokin