Rečno brodarstvo neiskorišćena šansa Srbije

a mogla bi biti prva zbog najduže „pruge” u Evropi – kaže predsednik Udruženja profesonalnih lađara Srbije Branislav Vajda. – Imamo Dunav s 560 kilometara plovnog puta, Tisu dugu 140 kilometara, Savu s 200 kilometara dužine i Kanal Dunav–Tisa–Dunav dugačak 500 kilometara. S takvim resursima mogu se ostvariti izuzetni rezultati, ne samo u turizmu već i u poljoprivredi, jer je poznato da je prevoz brodovima najjeftiniji u odnosu na drugi saobraćaj. U prvoj polovini ove godine vodenim putevima transportovano je 5,7 miliona tona, najviše derivata i rasutog tereta.

Po njegovim rečima, zbog višedecenijske nebrige države prema rečnom saobraćaju, lađari su se odnedavno okupili i osnovali udruženje, ne samo da bi pokušali da zaštite i ožive plovidbu rekama već i da bi poboljšali uslove rada i zaštitili lađarsku tradiciju, koja u Srbiji beleži više od veka postojanja.



– Na prvom mestu nastojaćemo da s nadležnim ministarstvom za saobraćaj izmenimo Uredbu o unutrašnjoj plovidbi i starosti brodova. Ne slažemo se s Minstarstvom da brodovi stariji od 35 godine ne mogu više biti registorovani. Brod nije automobil! Starost broda se posmatra kroz kobilicu, koja se vadi svakih pet godina radi remonta pa, na primer, Nemci uzimaju poslednju registraciju broda kao datum starosti broda. Zbog te uredbe lađari i brodovi odlaze da plove pod tuđim zastavama jer se u drugim zemljama starost brodova posmatra drugačije.  



Vajda ističe da u Srbiji ima oko 25 preduzeća, uglavnom prvatnih, čiji je imetak jedan brod. – To je podatak koji najbolje oslikava situaciju u ovdašnjem brodarstvu jer u Nemačkoj, na primer, ima 3.000 firmi, a u Holandiji bar 5.000 brodova. A i Srbija kao i te dve zemlje ima dug plovni put. Od državnih preduzeća ostalo je još samo „Jugoslovensko rečno brodarstvo” u Beogradu. Kod nas je najmlađu brod „Petrovaradin” iz 1988. godine, koji je ledolomac, tegljač i gurač.



Lađari imaju primedbe i na Uredbu o zvanju u unutrašnjoj plovidbi, donetu pre pet godina, koja je, ističe Vajda, prepisana od zemalja EU pa nije primenjiva u praksi zbog različitih standarda ovde i u inostranstvu.– Umesto da se uredba prilagodi našim uslovima, ona je nestručno prepravljena i zbog toga ne možemo napredovati u službi i imamo probleme prilikom prelaska granice gde na carini ne prepoznaju naše službene legitimacije. Postoje razlike po vrsti posla, broju plovila, broju posade… između nas i inostranstva. Zato lađari različitih struka odlaze na strane brodove. U proteklih najmanje deset godina nije se zaposlilo više od 20 radnika pa najviše na brodovima rade penzioneri – naglašava Vajda.



Z. Delić