Najava naplate ulaska u EU zabrinula Podunavce

 Bačvanima i Sremcima, izazvala je i pažnju i pozornost sa obe strane reke i granice. Da ova izjava nekih briselskih zvaničnika nije samo plašenje migranata koji su nagrću u EU govori i reagovanje Ivice Dačića, ministra inostranih poslova, koji je rekao da se Srbija protivi uvođenju sistema naplate ulaska građanima naše zemlje u EU i najavio da će, ako to zaživi, on predložiti kontramere. On je, u svom obraćanju na ministarskom skupu Višegradske grupe i Zapadnog Balkana, poručio da države treba da poštuju jedna drugu i da rade u zajedničkom interesu.          

Ovakve mere, kažu razložni ljudi u Bačkoj Palanci, ali i u susednom Iloku u Hrvatskoj, mogu da predlože, a svi se nadaju da ih neće biti, samo oni koji ne razumeju život uz granicu, istoriju, koji ne razumeju komšije, dobre odnose na kojima toliko insistira EU. Život uz granicu, pored svega drugog u normalnim vremenima, podrazumeva prednost, mogućnost lakše, veće trgovine, prožimanje kultura i religija, bogatstvo različitosti, bolji i bogatiji život... Svaka rampa, naplata taksi za prolazak kroz moju ili tvoju avliju, razdvajanje po formatu i boji pasoša, jednostrane privilegije, nikada u istoriji, ne samo u ovom delu priobalja Dunava, nije donelo ništa dobro.



Možda Novosađanima, Beograđanima, Vranjancima, Čačanima... ovakav dijalog našeg ministra sa briselskim činovnicima i nije toliko bitan. Oni nisu krivi što ne moraju svakodnevno, da bi radili, živeli, posećivali rodbinu i pokojnike na grobljima,  da prolaze par kilometara kroz teritoriju jedne od članica EU, a ovde je reč o Hrvatskoj. Da se razumemo, niko u Bačkoj Palanci, nije rekao da je za ovaj predlog novog nameta kriv bilo ko iz Hrvatske. Jednostavno, traže da ih neko razume, da uvaži ovdašnji izuzetak jer novom geografijom ustanovljenom devedesetih godina prošlog veka, ovaj deo priobalja veleke reke doveden je do komunikacijskog apsurda.



Problem je i što i  hrvatski državljani nisu za ovakvu naplatu ulaska u EU,  jer vekovima Palanka i Ilok žive bukvalno na dve obale. Od centra jedne do centra druge varoši svega je nešto više od pet kilometara, a most koji ih povezuje bukvalno ulazi u poslednje ulice dva mesta. Iločani gotovo svakodnevno dolaze u Bačku Palanku, kupuju sve ono, a dosta je toga, što je mnogo jeftinije u Srbiji. Kada bi EU našim državljanima naplaćivala ulazak to bi, barem po Dačićevoj najavi, uradila i naša strana „evropejcima“. I, šta bi onda uradili? I jedni i drugi svakodnevno bi plaćali za ono što sada imamo zabadava.



Ovakva, ili njoj slična ideja, podgreva priče za koje se mislilo da su crna prošlost. U ruke ponovo uzimaju „megafon“ oni koji su nekoliko poslednjih decenija vikali kako smo sami sebi dovoljni, kako nas ceo svet mrzi, kako je sve zavera... Sada se bude i oni koji tvrde da je 1974. godine Josip Broz namerno napravio most koji je preskočio Dunav da bi spojio Srbiju i Hrvatsku kod Bačke Palanke i Iloka. Po njima, ova ćuprija je trebala da bude par kilometara nizvodnije, između Palanke i Neština, spojila bi dve obale i bila bi to najuzvodnija ćuprija na Dunavu koja spaja dve obale koje su na teritoriji Srbije...

Nešto slična priča u ovom delu priobalja bila je aktuelna i ne tako davno kada je Hrvatska zbog migranske krize zatvorila granične prelaze sa Srbijom, pa je zbog Sirijaca, Pakistanaca, Iračana, Avganistanaca... nekoliko dana bio blokiran život u ovom delu Bačke i Srema, a najviše je trpela privreda. Doduše, lokalna samouprava  i Javno preduzeće „Putevi Srbije“ već par godina radi na projektu izgradnje novog mosta koji bi spojio dve obale Srbije, a po projektu koji je pri kraju i koji za državu rade oni koji su taj posao dobili na tenderu „Puteva Srbije“.



Nova ćuprija trebala bi da reku premosti na samom ulasku u Bačku Palanku iz pravca Novog Sada, a na sremsku stranu da izađe na raskrsnicu puta Neštin  - Vizić, par stotina metara od našeg carinskog punkta prema Hrvatskoj. Urađen je i projekat rekonstrukcije i izgradnje puta Neština – Vizić – Erdevik, komasacija, odnosno eksproprijacija zemljišta za prilazne puteve sa jedne i druge strane reke uskoro će biti završena. Kada se sve završi ovom delu Bačke i Srema biće bliža i Sremska Rača, Republika Srpska, BiH, Zapadna Srbija, ne bi bilo zaustavljanja na graničnim prelazima, carine, troškovi bi, to vele i ekonimisti, bili mnogo manji i za privredu i građane.



Tradicionalni namćori u Bačkoj i Sremu, posle najave iz Brisela, sada, ponovo imaju šlagfort, jer kažu da kada je i postojeća ćuprija preko Dunava  pre 42 godine puštena u saobraćaj, vrlo brzo je počela naplata mostarine, potom su sa jedne i druge strane postavljene barikade, žica, borna vozila, tenkovi, zaseli su ljudi sa puškama... U vreme NATO bombordovanja tadašnje Jugoslavije ovaj most je dva puta pogođen, ali je kasnije popravljen i ondašnji zvaničnici Hrvatske i Jugoslavije su ga ponovo svečano otvorili, a saobraćaj je krenuo bez naplate mostarine.



Sada ovdašnjem svetu sa obe strane reke svako spominjanje mogućnosti da se ovde ponovo nešto naplaćuje izaziva nervozu. Ako EU i uvede naplatu, mada je za sada cela ova priča na dugačkom štapu, naša vlast može da pomogne svom lokalnom stanovništvu koje je prinuđeno da svakodnevno prolazi kroz Hrvatsku, odnosno EU,  time što bi im, na primer, a na osnovu dokaza u pasošu refundirla namet na namet, a možda će do 2020 godine Srbija biti u EU, ali takva čuda su nas do sada uglavnom mimoilazila...



Miloš Sudžum

Celu platu bi pojela taksa



Na primer, da bi neko iz Neština i Vizića došao do administrativnog centra opštine, Bačke Palanke, ili kuće, sela, Doma zdravlja, suda, pijace... mora preći most, a da bi se preko njega prešlo potrebno je proći 2-3 kilometra kroz hravstku teritoriju odnosno kroz EU. Neki to čine svakodnevno, a ovo je i najkraći put iz Južne, pa i dobrog dela Zapadne Bačke sa Šidom, autoputem Baograd – Zagreb, veza sa BiH, Republikom Srpskom... Ako bi oni koji svakoga radnog dana, na putu od kuće do fabrike, morali da plaćaju 5 plus 5 eura, onda odmah mogu da daju otkaze u fabrikama jer bi radili samo da plate najavljenu taksu.