Kriza i tržni centri zatvorili lokale

Međutim, danas su obaveštenja takvog tipa sve češća u oglasima i na internetu. Za to što u nađoj zemlji legalni biznis više vene nego što cveta preuzetnici krive loš poslovni ambijent i visok nivo nelojalne konkurencije koji dolazi iz sive zone. Vlasnici lokala  kupovanih kako bise lepo živelo od rentiranja, krivca treba da potrže i u velikim tržnim centrima, koji su im oteli mnoge, do juče, sigurne zakupce.

Po cenama i zakupa i kupovini kvadrata u Vojvodini, naravno, prednjači Novi Sad, pa su još uvek visoke cene zakupa lokala u strogom centru grada, gde je, po rečima Drage Rabatić iz agencije “Solis”, cena kvadrata oko 4.000 evra, dok mesečni zakup ide i do 50 evra za kvadrat.

- U Novom Sadu su za zakupce još zanimljivi i Somborski bulevar i Bulevar Evrope, gde su cene lokala od 1.000 do 1.500 evra i gde zakupaca ima - kaže Draga Rabatić. - Najmanje su zanimljivi lokali u sporednim ulicama, pa ma koliko da se spusti cena nema ni kupaca, a ni zakupaca. Mislim da se izdavanje lokala može deliti na razdoblje pre i posle otvaranja tržnog centra ”Big”. Kupcima je komfornije da kupuju u tržnim centrima jer je dostupan parking, a izbor robe je velik. Primetno je da se u centru grada sve više traže lokali za ugostiteljasku delatnost, posebno oko koji izlaze na ulicu, dok su pasaži sve manje zanimljivi.

Slična je slika i u Zrenjaninu. Po rečima Bojana Mihajlova iz agencije “Pragma” u centru ovog grada, u pešačkoj zoni, lokali se prodaju za 2.000 evra po kvadratu, a zakup je 20 evra mesečno po kvadratu. U gradskim spavaonicama, poput Bagljaša, cena je 500 evra za kvadrat, dok je prilikom iznajmljivanja cena kvadrata niža od deset evra. Mihajlov naglašava da se na periferiji više traže veći lokali jer je cena zakupa niža, dok su pre desetak godina mali prostori bili daleko više traženi. Gotovo identično je i u Sremskoj Mitrovici, gde je u pešačkoj zoni kvadrat oko 2.000 evra, u centru do 800 evra po kvadratu, za lokacije udaljene od centra cena pada na 600 evra, a za one na periferiji cena kvadrata se kreće od 100  do 150 evra.

A šta kaže ona strana koja bi trebala da iskoristi blagodeti jeftinijih kvadarta i zakupa u lokalima na periferiji. Mlađan Šumić iz Udruženja trgovaca Novog Sada kaže da su jeftiniji kvadrati lokala i zakupi tek jedan de priče o koliko-toliko uspešnom poslovanju.

- Sigurno je da bi pojeftinjenje lokala moglo bolje da se iskoristi kada bi uz to išli i niži porezi i doprinosi - kaže Šumić. - Tome bi doprinelo i smanjenje sive eknomije jer tu nelojalnu konkurenciju teško podnosimo. Na tom planu bi i nadležni mogli više da učine. Recimo, tražili smo da se zainteresovanim članovima ustupe lokali u SPC ”Vojvodina”, odnosno da se plaćaju samo komunalne i slične usluge, ali odgovora još nema.

Naravno, postavlja  se i pitanje koliko su cene i prodaje i zakupa lokala pale. Naši sagovornici kažu da je odgovor veoma teško dati jer se radi o vrlo šarolikoj ponudi, a cene lokala u starim gradskim jezgrima i dalje su visoke.

D. Vujošević 

Potrošači imaju manje novca nego ranije

Na pitanje zašto lokali zvrje prazni ako nisu u samom centru gradova profesor sa beogradskog Ekonomskog fakulteta dr Blagoje Paunović kaže da je to jedan od indikatora poslovne klime kod nas, da potrošači imaju manje novca nego ranije, pa se i zato najveći deo privrednih aktivnosti, koji se odvija u lokalima, sveo na stara gradska jezgra.

- Udarac rentijerima zadali su i tržni centri gde kupci radije odlaze jer je veliki izbor, a štedi se i vreme pošto se sve pazari na jednom mestu - ističe Paunović. - Mnogi preduzetnici koji u njima rade ne žele da menjaju taj iako skuplji poslovni prostor jer bi za mnoge to bilo kao da započinju posao ispočetka, što je u ovim vremenima veoma rizično. Zato i mislim da bi 2016. koja je godina preduzetništva trebalo produžiti na celu deceniju.