Strateški plan upravljanja Petrovaradinskom tvrđavom

Posle javne rasprave koja nakon toga mora da usledi, gradski parlament bi trebalo da usvoji taj bazični dokument koji će sadržati predlog šta treba poboljšati u pravnom i organizacionom smislu kada je to kulturno dobro, kojim niko ne upravlja, u pitanju.

- Taj dokument treba u prvom redu da obezbedi zaštitu kulturnog dobra - kaže arhitekta-konzervator u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture Slobodanka Babić. - Treba da obezbedi istraživanje, komunikaciju između svih učesnika u tom procesu i da da principe korišćenja takvih vrednosti koje su nam date u nasleđe i koje i mi želimo da sačuvamo i predamo sledećim generacijama. Postoje tri faze u izradi. Mi smo na kraju prve, bazične. Sledi nam kreiranje vizije Petrovaradinske tvrđave i alata kojima ćemo tu vizuju ostvariti. Treća faza je sama realizacija plana.

Po rečima Slobodanke Babić, u izradu tog starteškog plana krenulo se novcem koji je Zavod za to dobio iz pokrajinskog buyeta. Rad na planu podrazumevao je uključivanje velikog broja stručnjaka različitih profila. Formiran je tim, koji je imao predstavnike iz domena prostornog planiranja, turizma, pejzažne arhitekture... Sam Zavod za zaštitu spomenika kulture je u oblasti kojom se inače bavi pošao od studije zaštite Petrovaradinske tvrđave koju je izradio između 2009. i 2013.

- Imali smo odličnu osnovu, potpunu analizu, valorizaciju prostora i svih objekata - objašnjava Slobodanka Babić. - To je bazična informacija o kulturnom dobru kao takvom, u stanju u kojem ga zatičemo do detalja. Sociološka studija, koja je takođe urađena, otkrila je zanimljive podatke, koji govore o odnosu Novosađana prema Tvrđavi, posebno stanovnika podgrađa, Starog Majura i Petrovaradina. Iz analize anketnih listića, koji su bili obimni, vidi se koliko su stanovnici Petrovaradina, posebno Majura, vezani za Tvrđavu. Duh mesta Petrovaradina i Tvrđave se sačuvao sve ove godine, bez obzira na smenu stanovnika. Njihovi odgovori su nam dragoceni i biće nam dobrodošli kod kreiranja vizije jer svi su oni izrekli svoje viđenje problema i načina na koji bi se oni mogli rešiti. U sledećoj fazi, u kojoj želimo da kreiramo viziju Tvrđave, transparentnost i učešće svih aktera koji se dovode u vezu s njom, veoma su nam bitni.

Tvrđavu opterećuje mnoštvo problema, a jedan od ključnih je to što njome niko ne upravlja. Kako kaže Slobodanka Babić, problemi se prelivaju „iz jedne posude u drugu, pa treću dok voda ne izađe iz kofe“, a nijedan ne bude rešen.

- Istraživali smo modele upravljanje koje imaju slična dobra u Evropi, ali ne postoji jednistven recept, svako mora da odredi svoj koncept - kaže Babićeva. - Na nama je da ga odredimo u skladu sa specifičnostima naše Tvrđave.

Tvrđava je, po njenim rečima, 1948. utvrđena kao kulturno dobro, a 1991. kategorizovana kao prostrno-kulturno-istorijska celina, ali joj nikad nisu utvrđene granice. Po sadašnjem predlogu koji čeka usvajanje, Tvrđava sa zaštićenom okolinom, prostorom koji se dizao paraleleno s Tvrđavom, ima više od 350 hektara.

Z. Milosavljević

Bedemi su najugroženija mesta

Osvrćući se na sadašnje stanje Tvrđave, Slobodanka Babić kaže da su problemi prisutni na gotovo svakom koraku. Karakteristična je potpuna neusaglašenost svih koji deluju na Tvrđavi, nedostatak umreženosti i donošenja zajedničkih programa i planova, koji treba da doprinesu njenom održavanju. Uz to, ima lokaliteta koji treba da se saniraju i spreči njihovo dalje propadanje. Bedemi su pak najugroženija mesta. Najteži slučaj je s delom kod semafora. Podgrađe, kao i čitava Tvrđava, mnogo trpi i zbog saobraćaja.

- Koliko god budemo ulagali u objekte u podgrađu, ako ne evakuišemo saobraćaj iz njega, nema im spasa - naglašava Slobodanka Babić. - Te vibracije, dinamička opterećenja koja oni doživljavaju, ne doživljava niko u Novom Sadu: tuda prolazi između 15.000 i 20.000 vozila dnevno. Tvrđava je fenomenalan resurs za grad, ona ima ogromne potencijale i nama je cilj da to svi shvate.