„Dnevnik” istražuje: Kosovo porozno za prolaz brazilske piletine

Posle cigareta i duvana, najorganizovaniji ilegalni uvoz robe je šverc pilećeg mesa, pre svega  bataka.

 

Veterinari su još ranije upozoravali na to da u Srbiju iz Crne Gore i s Kosmeta ulaze ogromne količine švercovanog mesa, koje može biti opasno za ljudsku upotrebu. Policija gotovo nedeljno hapsi bar po jednu grupu švercera i oduzima tone brazilske govedine i svinjetine. Taj ilegalni biznis „cveta” u Novom Pazaru, Tutinu, Raški, Leposaviću, Zubinom Potoku... Računa se da se tim „poslom” bavi više stotina do hiljadu ljudi ljudi „s obe strane”.

Deo brazilskog mesa, tvrde upućeni, suši se u Lešku, Leposaviću, Zubinom Potoku, Raški i Novom Pazaru i potom se, kao „domaća pršuta”, prodaje širom Srbije. Među kupcima su i neke velike klanice u Srbiji, ali i renomirane trgovine.

Veće količine mesa se u smrznutom ili sirovom stanju prevoze od Luke Bar do nekog magacina u Prištini. U najveći kosovski grad stižu kopnenim putem, ili čak i avionom, a zatim se ilegalno transportuju širom Srbije. Osim svinjetine i govedine, krijumčari se i piletina iz Kanade i Amerike.

Za prelaz na užu teritoriju Srbije obično se koriste alternativni pravci preko planine Rogozne i jezera Gazivode koje je, uprkos stalnom prisustvu policije, teško „pokriti” jer šverceri imaju vojne kamione, čamce, yipove i druga terenska vozila. Njima lako zaobiđu policijske punktove.

Šverceri mesa imaju i svoje uporište u nekim državnim organima. Tako je u Raški svojevremeno zbog saradnje sa švercerima uhapšeno 20 policajaca, a zbog toga zatvor je „zaglavilo” i nekoliko carinika.

Brazilsko i argentinsko meso, po do sada utvrđenim maršrutama, brodom stiže u crnogorsku luku Bar, odakle se u Srbiju prebacuje direktno ili preko Kosova i Metohije. Dolazi i avionom na aerodrom u Prištini.

– Meso je odličnog kvaliteta, sve sama pečenica, ali nema potrebne papire i deklaracije – rekao je jedan od švercera koji je, po sopstvenom priznanju, do sada preko granice prokrijumčario bar 50 tona. – Nisam čuo da je nekome nešto falilo, a koristi se na gotovo svim svadbama i drugim veseljima. Problem je što često ide iz „ruke u ruku”, a dešava se, posebno leti, da se više puta odmrzava i zamrzava, što jedino može izazvati probleme.

Meso koje se zapleni ili odstrani iz prometa, po rečima inspektora, odmah se šalje u neku od pet kafilerija u zemlji, u kojima se uništava. Inspektorima nije bitno da li meso stiže iz Kanade, Argentine ili neke druge zemlje, ako nema obavezne osnovne prateće podatke, ne može se pustiti u dalju prodaju.

Inače, u zajedničkim akcijama Veterinarske uprave i policije, presečeni su mnogi kanali šverca mesa, i to prilikom transporta.

Zbog zaplena sumnjivog mesa, u više navrata reagovala je i brazilska ambasada u Beogradu. Tvrde da je brazilsko meso odličnog kvaliteta i da mediji u Srbiji neotrebno prave hajku protiv tog proizvoda. Iz ambasade tvrde da šverca verovatno ne bi ni bilo kada bi Srbija, poput drugih zemalja u svetu, dozvolila uvoz mesa iz Južne Amerike.

Na nekoliko tačaka porozne granice s Kosmetom, po procenama nadležnih, prođe između četiri i osam tona pilećih bataka. Deo se švercuje teretnim vozilima, a ako se računa i sitan šverc autobuskim linijama, kojih je pedesetak dnevno, onda s Kosmeta na naše područje stigne i do petnaest tona pilećeg mesa, otkriva upućeni izvor.

Bataci se dopremaju s Kosova u Bujanovac ili prigradska naselja. Odatle se roba dalje distribuira širom Srbije. To se dešava svakodnevno. Problem je što roba iz distributivnih centara u Bujanovcu kreće ka drugim srpskim gradovima u veoma lošem stanju. Ona se tokom transporta s Kosmeta i skladištenja u Bujanovcu više puta odmrzava, tako da odatle uglavnom odlazi u neispravnom bakteriološkom stanju, predočavaju upućeni.

Šverc je masovniji otkad je vrlo aktivan izvoz našeg mesa u Rusiju. U te kontingente razni prodavci pokušavaju da uvuku i meso s nekih drugih prostora čiji su ispravnost i poreklo vrlo sumnjivi, što predstavlja veliki ispit za Veterinarsku inspekciju.

Meso na Kosovo stiže uglavnom preko luka u Crnoj Gori, odakle se dovozi bez bilo kakvih carinskih deklaracija. Duboko je zamrznuto i pakuje se u kutije od po pet kilograma. Šverceri ga odatle malim kombijima prevoze dalje, slobodno prolaze kroz sela između Srbije i Kosmeta, na mestima gde nema carine i dobijaju po 200 evra za turu.

M. Bozokin