Građani Srbije već odavno ne kupuju nameštaj, belu tehniku i slične aparate na potrošački kredit. Za to se koristi ček i kartica, posebno ona kreditna instolment tipa. Naravno, za to se troši i novac
od najpopularnijih keš kredita. U mnogim zemljama je uobičajeno da se takve stvari kupuju na potrošački kredit. Kod nas su ti zajmovi već više od decenije u potpunoj defanzivi. O tome govore i podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Keš krediti su za prvih devet meseci 2016. imali sumu od 253,74 milijarde dinara, a potrošački 23,51 milijardu, što će reći razlika je više od deset puta pa i malo više. Stručnjaci smatraju da će se ti zajmovi teško postati popularni jer su gotovinski krediti nikad jeftiniji. Umesto potrošačkih kredita, manje kupovine će se finansirati instolment kreditnim karticama.
O tome hoće li taj vid kredita postati popularniji kod nas član Izvršnog odbora Kredi agrikol banke Svetozar Šijačić kaže:
– U ovom trenutku su gotovinski krediti nikada povoljniji: kamate su pale ispod deset odsto – navodi on. – Mi imamo u ponudi kredite za kupovinu polovnih automobila, ali primetili smo da se ta vozila kupuju za gotovinske zajmove. Klijenti znaju da im je to povoljnije. U ovom trenutku na tržištu ima potrošačkih kredita, oni se odobravaju na prodajnim mestima i bez odlaska u banku. Kolege te zajmove nude uz godišnju stopu od oko 20 odsto pa i više od toga te se potrošači odlučuju za ono što im je povoljnije, a to su gotovinske pozajmice. Dok je razlika u kamatama tolika, tako će i ostati.
Ekonomski stručnjak i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić smatra da potrošački krediti neće brzo postati popularni kod nas. Njih, po pravilu, finansiraju proizvođači i trgovačke kuće. Oni pak u ovom trenutku nemaju mogućnosti za to. Mogli bi uzeti novac od banke za te namene. Međutim, ne ispalati im se da sami snose troškove takvih pozajmica, ali ni da za te iznose povećavaju cenu proizvoda koje kreditiraju jer su onda manje konkurentni. Tako keš zajmovi opet ostaju najpopularniji.
Da ne pominjemo ček na poček, koji je kod nas i najpopularniji.
Potrošačkih kredita, pa još beskamatnih, izgleda da će ubuduće biti najviše za jubileje. Tako jedan proizvođač tehničke robe za domaćinstvo s prostora bivše SFRJ povodom više od 65 godina rada nudi beskamatne zajmove na 12, 24 i 36 rata za svoj program.
Potrošački krediti i kupovina na kartice imaju i svoju dobru stranu po državnu kasu: kada se tako kupuje, novac teško može skliznuti u sivu zonu, a to kod keš zajmova nije slučaj. Zato ne treba da čudi što je jedno od istaživanja o sivoj ekonomiji u Srbiji finansirala međunarodna kompanija za plastični novac „Masterkard”. A i nadležni u budućoj nagradnoj igri predlažu da se, osim fiskalnih računa, sakupljaju i slipovi od kartica.
Na potrošačima je da, kada pazare instolment karticom, dobro provere gde banka koja im je izdala karticu daje popuste ili čak beskamatne zajmove. Jer, kod nas se redovne pozajmice na kartice daju uz kamatu i do 30 odsto.
D. Vujošević
Kartice vladaju
Dr Zoran Grubišić s Beogradske bankarske akademije kaže da, osim gotovinskih kredita, sve više i kartice preuzimaju ulogu potrošačkih pozajmica. Banke izdaju kartice tipa instolment. Tu se troškovi dele na jednake rate od tri do dvanaest meseci pa svako bira šta mu odgovara. Kamata često nema jer banke za pojedine proizvođača ili trgovce koji su njihovi klijeti nude beskamatno finansiranje na te kraće rokove.
– Mislim da će trgovci, sami ili zajedno s bankama, u narednom periodu ponuditi svoje kartice uz razne popuste i beneficirane kamate – kaže Grubišić. – To je i za njih i za potrošače jednostvanije rešenje nego potrošački kredit.
