Mali vašar sredom, pa tako dvesta godina

Ali, u dalekoj prošlosti, na ovom lokalitetu u Bačkoj, uz levu obalu Dunava, spominju se naselja pod raznim drugim imenima - rimsko vojno utvrđenje Remezijana, srednjovekovno naselje Pešt, na geograskoj karti iz 1556. godine upisano kao Pest. To naselje nije brojalo više od pet do deset kuća. Na istoj karti ubeleženo je i naselje Kerestur. Od 1526-1687. godine ovde se spominje više zaselaka kao: Visinda, Ilova, Kerekić, Pavlovac, Prkosovo, Rajkovo, Slatine, Stublina, Tamana...

Iz ovog vremena postoji podatak da je na teritoriji Palanke postojalo jedno poljsko utvrđenje, opkop koji je opasivao mesto naseljeno turskim življem, sa turskom vojnom posadom. Po jednom izvoru postojalo je 1565. godine dok se u drugom zapisu navodi da je podignuto 1593. godine i to, kažu istoričari, zvanično kazuje o nastanku mesta. Od ovog utvrđenja vuče se ime Palanka, kao i kod niza drugih mesta u Srbiji. Reč Palanka je turski romanizam i dolazi od latinske reči Planka koja iznačava ogradu od stubova, kolja, tkz. palisad. Krajem 17. veka na geografskoj karti ubeleženo je selo Palanka (vicus Palanka) koje se od tog vremena stalno tako naziva.

Početkom 18. veka Palanka je uključena u austrougarsku vojnu granicu, a 1740. godine priključena sreskoj graničnoj komandi, da bi 1744. godine, odlukom Bečke dvorske kancelarije, razvojačena i pripojena Bač-bodroškoj županiji. Već 1747. godine izvršen je prvi županijski popis poreskih obveznika, a bilo ih je 119 i svi su bili Srbi. Po razvojačenju Palanka je kao posed pripala Kraljevskoj varskoj komori sa još nekoliko mesta koja su i onda nosila imena kao i neka sela u sadašnjoj bačkopalanačkoj opštini.

U prvoj polovini 19 veka beleži se ekonomski razvoj kroz napredak poljoprivrede, trgovine i zanatstva, a 1818. godine formirani su prvi zanatski cehovi. Pravo na organizovanje vašara, dva puta godišnje, Palanka je dobila 1826. godine, kada je imala 7.500 stanovnika. Dobila je i pravo na mali vašar - pijacu sredom, što je i danas pijačni dan u ovoj varoši.

Telegraf je ovde stigao pre pruge, odnosno 1889. , a telefon 1. novembra 1907. godine i tada je u varoši bio 21 telefon, a 10 godina kasnije 50 priključaka. Poreska uprava formirana je još 1841. Iz Sombora 1871. godine, gde je bilo sedište Županije, u Palanku se seli sreski sud, pet godina kasnije i gruntovnica, a 1882. i javno beležištvo. Pristanište i brodska agencija ovde su počeli sa radom 1896. godine, a Građanska škola je otvorena deceniju ranije. U to vreme osnivaju se i prvi novčani zavodi („Palančaka kasa“). Svilara ovde počinje sa radom 1860. godine, a dve decenije kasnije počinje sa radom i prvi mlin. Godinu – dve kasnije počinje sa radom i fabrika za preradu kudelje („Juta“, kasnije Kombinat podova „Sintelon“, pa AD „Sintelon“ i danas „Tarket“ d.o.o.) Već 1901. godine ovde se, za ono vreme, otvara prva moderna ciglana u kojoj se na industrijski način proizvodila cigla i crep. Interesantno je da je prva štamparija počela sa radom 1881. godine, a kasnije su radile tri. Prvi nedeljni list izašao je 1904. godine, a do Drugog svetskog rata izlazilo je 30-tak listova i časopisa. Električna centrala koja je strujom snabedavala Palanku, ali i obližnja sela puštena je u rad 1923. godine, u to vreme otvorena je i fabrika kožne galaneterije „Merkur“ koja je ugašena u vremenu ovovekovne privatizacije i tranzicije, a postojalo je i devet kudeljara.

Palanka je 1880. godine imala 10.645 stanovnika, a 1910. - 13.047. Bili su Srbi, Mađari, Nemci, Slovaci, Romi... Nekada su postojale samo Stara i Nova Palanka, a između u širini od oko dva kilometra bila je močavara. Dolaskom kolonista i isušivanjem zemljišta stvoren je i treći deo Palanke (i danas se lokalno samo taj deo zove Bačka Palanka pored Stare i Nove), a 1918. godine spojeni su u Bačku Palanku kao tri oštine. Posle Drugog svetskog rata, ukinute su opštine, a ova varoš jedinstvena pod nazivom Bačka Palanka, beležila je dinamičan razvoj i smatra se i danas za jednu od najrazvijenijih opština u Vojvodini i Srbiji, i pored velikih šteta u minule dve decenije.

Danas u bačkopalanačkoj opštini, koja obuhvata grad i 13 sela, živi oko 55.000 ljudi od kojih preko 28.000 u Bačkoj Palanci, a druga polovina u Čelarevu, Pivnicama, Paragama, Despotovu, Silbašu, Novoj Gajdobri, Gajdobri, Obrovcu, Tovariševu, Karađorđevu, Mladenovu, Neštinu i Viziću.

Nerentabilne pruge

Prva pošta otvorena je 1828. godine i stizala je poštanskim kolima sa oružanom pratnjom iz Novog Sada, a od 1833. godine iz Bača. Parobrod je stigao 1832. godine. Ovaj posao je 1896. godine preuzela železnica, a prvi voz iz Palanke za Feketić krenuo je 20. oktobra te godine. Železnička stanica je i danas na svom mestu u Staroj Palanci i u nju povremeno dolaze samo teretni vagoni za potrebe ovdašnjih fabrika, ili dopremanje ogreva... Međutim, pruga Palanka – Feketić nije bila rentabilna, pa su akcionari odustali od ovog posla i prugu predali državi. Uz drugu železničku stanicu, onu u Novoj Palanci, već decenijama nema šina. Tu je prvi voz ušao avgusta 1910. godine, a saobraćao je na liniji Bogojevo - Palanka.

Danas Železnice Srbije planiraju da ugase na stotine kilometara pruge koja nije rentabilna, a na tom spisku je i ona od Gajdobre do Bačke Palanke. Ovde traže dogovor i nadaju se da će se naći onaj ko će brinuti o ovoj deonici, jer bez pruge u ovoj varoši značaj gubi i luka na obali Dunava.

Država vlasnik „Nedeljnih novina”

Kada je septembra 2015. godine po drugi put privatizovan lokalni list „Nedeljne novine“ u Bačkoj Palanci, odnosno kada je država za oko 32.000 evra prodala preko 80 odsto vlasništva, izgledalo je da je konačno rešen problem ovog glasila. Međutim, prošlog meseca Ministarstvo privrede poništilo je tu privatizaciju jer kupac „Nedeljnih novina” AD nije izvršio obaveze iz ugovora.

- Sektor za privatizaciju poništio je ugovor o prodaji dela državnog kapitala - kaže za „Dnevnik“ Zoran Baćina, zaštitnik državnog kapitala, koga je nadležno ministarstvo na to mesto postavilo po drugi put. - Moja obaveza je da postupim u skladu sa Pravilnikom koji predviđa da zaštitnik državnog dela kapitala poštuje manir dobrog privrednika, odnosno da štiti subjekt privatizacije i da preduzme sve neophodne mere za uspešno okončanje novog postupka privatizacije. U Palanci se nadaju da će opstati „Nedeljne novine“, koje izlaze više od pet decenija, a svake subote na kioscima ih očekuje par hiljada čitalaca. Neizvestan je, međutim, status zaposlenih koji stvaraju ove novine. Prva privatizacija je svojevremeno poništena zbog toga što kupac nije izvršio svoje obaveze, jedan deo novinara uzeo je otpremine i otišao na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Ostalo je troje stalno zaposlenih od kojih je samo jedan novinar, nekoliko meseci sam pravio i uređivao novine uz pomoć honorarnih saradnika. Po drugoj privatizaciji u radni odnos na neodređeno vreme primljen je jedan novinar, a njih troje primljeno je na određeno vreme.  - U ovom delu situacija nije ni malo ružičasta – kaže Baćina. – Uputstva nadležnih državnih organa su jasna, jer se nedvosmisleno kaže da zaštitnik državnog kapitala dok obavlja tu dužnost ne može nikoga da primi u radni odnos na neodređeno vreme, a na određeno može primiti 10 odsto od broja trenutno zaposlenih na određeno vreme. Lako je izračunati koliko je 10 odsto od tri zaposlena. Drugim rečima, za sada nema uslova da se primi nijedan novinar, osim da se traži posebno odobrenje nadležnog ministarstva.

Država je, kažu ovde, napravila grešku što prilikom prve privatizacije nije po povoljnijim uslovima ponudila akcije zaposlenima. Deo njih je napravio konzorcijum, ali prilikom licitacije nisu mogli da ponude cenu veću od 30.000 evra, pa je pobedio kupac koji je obećao više, a po rešenju Ministarstva nije ispunio obaveze. Deo bivših i sada zaposlenih su i vlasnici manjinskog paketa akcija, ali po rečima Baćine,  realna vrednost imovine ove firme je oko 5.000 evra. Tačnije, ekonimisti smatraju da je najvredniji deo brend, tradicija i navika Palančana da kupuju i čitaju svoje novine. „Nedeljne novine” rade u opštinskim prostorijama, a spominje se i mogućnost da ta zgrada, pa i deo gde su sada „Nedeljne novine“, bude vraćena naslednicima nekadašnjih vlasnika u procesu restitucije.

Licitirao pa odustao

Od lokalnih medija program emituje privatni Radio „Impuls“ i Radio „Tavor“, glasilo Srpske pravoslavne crkve. Pre više od dve godine privatizovana je i RTV BAP. Kupac je položio 900 evra, licitirao do skoro pola miliona evra, kupio firmu, 30-tak radnika je uzelo od države otpremnine, otišlo u nezaposlene, a kasnije je kupac odustao. Radio je ostao bez tona, a lokalna TV i bez slike. Tako je i danas.

RTV BAP zvanično nije ugašena, troškovi se gomilaju, mali akcionari, bivši zaposleni, pa i nadležni iz lokalne samouprave koja je svojevremeno bila osnivač, a više nema nadležnosti, kao da ne znaju šta činiti.

Tri miliona po kilometru

U Odeljenju za urbanizam Opštinske uprave u Bačkoj Palanci sazanali smo da su ovih dana počeli radovi na izgradnji puteva u ataru Bačke Palanke. Reč je o radovima koji su predviđeni za ovu godinu, a osim izgradnje šest kilometara nasutih tucanikom, popraviće se i delovi ranije izgrađenih puteva, koji su tokom vremena oštećeni. - Završen je tender za izbor najpovoljnijeg izvođača za izgradnju atarskih puteva, a radovi su u toku – kaže Zoran Baćina, načelnik Odeljenja za privredu. - Posao je dobila, kao najpoovoljniji ponuđač, firma M.L.A. „Marmo“, a izgradnja šest kilometara puteva, nasutih tucanikom, koštaće 18 miliona dinara. Uz puteve, ovim projektom je predviđena i izgradnja otresišta.

U toku je i tender za odabir najpovoljnijeg ponuđača za uređenje kanalske mreže u atarima bačkopalanačke opštine.

Nova ulica gde su bile šine

Decenijama je Bačka Palanka neprirodno bila razdvojena prugom, odnosno zemljištem na kome su nekada bile šine i železnički pragovi, pa je tako oko 10-tak hiljada stanovnika, prvenstveno žitelja stambenog naselja Sinaj, sa centrom grada bilo povezano samo stazom za pešake, bicikliste i motoriste. U Direkciji za izgradnju Bačke Palanke konačno imaju radosnu vest i najavu rešenja ovog problema.  - Železnice Srbije dale su saglasnost da se na trasi, odnosno zemljištu na kome je nekada bila pruga izgradi nova ulica i time reši jedan od važnih problema za ceo grad, a posebno stanovnike Sinaja - rekao je za „Dnevnik“ Miroslav Sićević, v. d. direktor Direkcije. - Tačnije, nova ulica, radi lakše orijentacije sugrađana, ići će od Gerontološkog centra do fabrike „Merkur“. Da bi se ovaj posao realizovao radi se Plan detaljne regulacije, a potom projekat nove ulice i nadamo se da će taj posao biti okončan do sredine iduće godine. Potom sledi rešenje pravno-imovinskih poslova, pa tek onda može početi izgradnja puta koji svi u gradu, a posebno stanovnici ovog dela Bačke Palanke toliko željno očekuju.

Osim rešenja komunikacijskog problema, jer sada se vozilima mora ići okolo naokolo da bi se stiglo do centra varoši, ili do Sinaja, ovde naglašavaju da će se rešiti i problem uređenja ovog dela grada. Vozovi su ovde prestali da dolaze pre par decenija, ostali su neki železnički objekti, trava i šiblje su se proširili, pa sve podseća na ruralni predeo koji je od centra grada udaljen par stotina metara.

Od proleća do jeseni nije retkost ovde videti koze i ovce koje pasu, trava se nije uvek redovno kosila pa se povremeno pojavljivala i ambrozija. Sada je prilika da se ovaj deo Palanke pretvori u lep gradski predeo, osmišljen, sa dosta zelenila, ali pre svega funkcionalan i na korist ljudi koji su svakodnevno upućeni ka centru varoši.

Miloš Sudžum