Ocena manje zbog nedostatka stranih investicija

 EK i Fiskalnog saveta Srbije o javnim inevsticijama, koje su povećane sa tri na četiri odsto BDP, izdvaja kao najveći doprinos ekonomskom rastu, ali i jedni i drugi ocenjuju da ove dobre rezultate treba popraviti.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dejan Šoškić, smatra da je EK u izveštaju  o napretku Srbije s pravom upozorila da je nivo investicija nizak za veći privredni rast.- Srbiji su potrebne veće investicije od 25 odsto BDP kako bi podigla stope rasta iznad 2,5 odsto, jer su zemlje u regionu Makedonija, BiH i Albanija, ostvarile značajniji rast ove godine, a to će postići verovatno i sledeće. Dugoročno održive visoke stope rasta rešavaju problem buyetskog deficita i javnog duga – ocenjuje Šoškić.



S druge strane, ekonomista Radovan Kovačević ocenjuje da ukoliko ove godine Srbija bude imala veći neto priliv stranih direktnih investicija od prošle, onda će to biti dobar rezultat.- Ako ove godine Srbija uknjiži neto priliv stranih direktnih investicija od oko dve milijarde evra, biće to dobar rezultat. Naročito ako prevagnu takozvane “grinfild” investicije, koje znače podizanje pogona, otvaranja novih radnih mesta, u kojima će se proizvoditi za izvoz – smatra Kovačević.



Po mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, za održiv ekonomski napredak Srbije potrebno je da ukupne investicije u narednim godinama rastu za 10 odsto brže od rasta BDP, dok ne dostignu oko 25 procenata svega stvorenog u jednoj godini.



Prema istraživanju koje je sprovela revizorsko-konsultantska kompanija “Ernst i Jang”, Srbija je jedna od pet najatraktivnijih država za strane direktne investicije u evropskoj industriji i druga je po stopi rasta broja novih radnih mesta stvorenih iz stranih direktnih investicija. Rezultati ovogodišnjeg istraživanja o atraktivnosti Evrope kao odredišta za direktne strane investicije pokazali su da je Srbija u 2015. imala rast od 108 odsto u broju stvorenih radnih mesta.



Naime, 2014. broj stvorenih radnih mesta bio je 5.104, a prošle godine iznosio je 10.631. Ovakvi rezultati postavili su Srbiju na drugo mesto na listi top 10 zemalja po kriterijumu stvaranja novih radnih mesta od aktivnosti stranih direktnih investicija.Ovo vicešampionsko mesto Srbije u atraktivnosti za strane direktne investicije kreatori državne ekonomske politike nastoje da “kapitalizuju”, ali veliki problem predstavlja to što tu istu nameru imaju i druge države u regionu.



Zbog toga one nude uslove koji su nekada i bolji od naših, iako ima stranih investicija koji dolaze ovde jer im dajemo povoljnosti koje  ne nudi ni jedna država u regionu. Subvencija koje Srbija daje stranim investitorima u zamenu za otvaranje radnih mesta pokazale su se kao bitna, i uz kvalifikovanu i jeftinu radnu snag, one su bile ključne za dolazak nekih  poznatih svetskih kompanija.



Valja podsetiti da je Srbija od 2001. godine ostvarila relativno visoke godišnje neto prilive stranih direktnih investicija. One su iz godine u godinu rasle i padale, ali ekonomisti ocenjuju da je najveći problem u tome što su kod nas stranci uglavnom svoj kapital ulagali u kupovinu društvenih firmi i sektor usluga, za razliku od većine zemalja centralne i istočne Evrope u kojima su se gradile fabrike. Otuda i podatak da za razliku od Srbije, čak 71 odsto rasta BDP-a u zemljama Centralnoistočne Evrope rezultat je priliva stranih direktnih investicija.



Prema podacima Narodne banke Srbije u poslednjih godinu-dve  priliv stranih direktnih investicija ide na bolje. Tako je, prema NBS, u Srbiji ukupan iznos stranih direktnih investicija prošle godine iznosio približno dve milijarde evra.  U NBS tvrde da je najveći doprinos privrednom rastu prošle godine , kada je on iznosio 0,8 odsto, i ovogodišnjem od očekivanih 2,7 procenata dao upravo novac od direktnih stranih investicija.



Ako se posmatra neto priliv stranih direktnih investicija u proteklih desetak godina jasno se vidi da je ekonomska kriza iz 2008.godine uzela danak i dovela do toga da one u nekim godinama budu i ispod milijardu evra, ali i uočava napredak u poslednje dve godine. Naime, 2008. godine neto priliv od stranih direktnih investicija bio je čak 2,48 milijarde evra, već naredne iznosio je 2,06 milijardi, 2010. pao je na 1,13 milijardu evra.



Znatan oporavak usledio je 2011. godine kada je neto priliv bio čak 3,31 milijardu, ali je za godinu dana pao na svega 0,75 milijardi evra, koliko je iznosio 2012.godine. Od 2013. godine neto priliv stranih direktnih investicija polako raste: te godine iznosio je 1,29 milijardu, 2014. bio je 1,23 , a prošle 1,8 milijardi evra. Za ovu se procenjuje da će biti najmanje 1,8 milijardi evra, a ima nagoveštaja da bi priliv mogao biti i dve milijarde.



Ljubinka Malešević

 

Potrebno tri do četiri milijarde evra godišnje



Ekonomisti ocenjuju da Srbija treba da teži godišnjoj sumi stranih direktnih ulaganja od 3,5 do četiri milijarde evra, jer je to nivo koji bi uravnotežio bilans plaćanja odnosno država ne bi morala da se zadužuje. Premijer Vučić je nedavno obećao da će njegova vlada nastojati da do kraja mandata godišnji priliv stranih direktnih investicija premaši tri milijarde evra.