Nemoguće je da u Srbiji ima samo 4.000 bogataša
Srbija baš nema sreće s oporezivanjem građana koji su stekli enormnu imovinu. Sećamo se svi kako je prošlo oprezivanje ekstraprofita: umesto da to bude ekstrapriliv novca u budžet, završilo se
ekstraskandalom kada je porodici Karić vraćen novac koji je platila za pomenuti namet. Sledeći korak bio je unakrsno ispitivanje porekla imovine. Posle prvih bombastičnih najava pre tri godine, sve je prekrilo ćutanje. Rezultati su bili skromni, a dobrovoljno se prijavilo oko 4.000 bogatih, mada se očekivao trostruko veći broj. Čarobna formula za oporezivanje bogataša još se traži. Nova vlada najavila je novi zakon o ispitivanju porekla imovine pa ostaje da se vidi hoće li oni biti efikasniji.
Šta bi kod nas trebalo da se dogodi pa da bogati konačno plate ono što nam svima duguju? Bogate nije teško naći jer se kod nas bogatašima smatraju oni čiji prihod prelazi 350.000 evra, a takvih je baš mnogo.
Kada se krene u stavljanje pod lupu nečije imovine, pokaže se da za tačniju sliku nedostaje štošta: podaci u katastarskim službama su nesređeni, često zastareli, poreskih inspektora ima malo… Mnogi su spremni da stave ruku u vatru i da kažu da nema ni političke volje, odnosno sve ostaje po starom jer to nekome odgovara.
– Poreska uprava nema dovoljno kadrova –kaže poreski stručnjak Đerđ Pap. – Koliko znam, sada tamo radi 6.000 ljudi, a do pre nekoliko godina bilo ih je 8.000. Već taj podatak dovoljno govori. Mislim da bi najcelishodnije bilo istrajati na unakrsnom ispitivanju imovine. Jedino što tu ne treba žuriti – to je veliki i složen proces i treba raditi temeljno. U slučaju da se opet krene s novim pristupom, može se dogoditi da nam se ponovi sve što i s oporezivanjem ekstraprofita.
Pre nekolio godina od unakrsnog ispitivanja porekla imovine kod nas se dosta očekivalo. Trebalo je da je prijave svi kojima je vrednija od 350.000 evra. Dobrovljno se javilo oko 4.000 ljudi, iako su procene govorile da ih ima bar tri puta više. Očekivalo se da ti bogataši dokažu odakle im stečeno – zarada, poklon ili nasleđe – te, ukoliko u tome ne uspeju, na razliku između imovine za koju imaju podatke i dokaze o sticanju i one za koju nemaju, plate porez od 20 odsto.
Šta sve kod nas ulazi u imovinu da bi se smatralo da je neko bogataš? Tvorci propisa o unakrsnom ispitivanju tu su ubrojali prihode od poljoprivrede i šumarstva, samostalnih delatnosti, zatim ono što se dobije od autorskih prava i prava intelektualne svojine te prihodi od kapitala i neporetnosti. U nepokretnu imovinu, osim kuća i stanova, spadaju i hale, vikendice, vile. Slede akcije, oprema za obavljanje privredne delatnosti. Tu su još i vozila: automobili, kamioni, plovila – jahte i luksuzni čamci te vazduhoplovi – avioni, helikopteri, luksuzne jedrilice. Već iz pomenutog najbrajanja vidi se da nije teško dostići bogatstvo od 350.000 evra. Na kraju krajeva, ne samo u gradovima i varošicama već i u većim selima ima bar pet novih kuća čija vrednost premašuje pomenutu sumu!
Tek, poreznici u opštinskim administracijama koji razrezuju porez na imovinu pohvalili su se ovih dana da imaju novi putokaz koji im dobro dođe: legalizaciju objekata. Tu otkrivaju da se na parcelama umesto starih kuća nalaze velelepne vile pa ih i oprezuju shodno stanju na terenu. Taj podatak mogao bi pomoći i kod unakrsnog ispitivanja. U Poreskoj upravi Srbije je u toku konkurs i dolazi sto novih inspektora pa će se i kadrovski ojačati. Uz najavu novog zakona i temeljan rad, moglo bi biti rezultata bar do kraja mandata ove vlade.
D. Vujošević
Nigde nije lako
Stručnjaci smatraju da ispitivanje porekla imovine zahteva temljan rad poreznika. Srbija nije jedina zemlja koju muče problemi stečene a neoporezovane imovine. Sličnu meru ima i Slovenija. O tome kako to ide kod njih govorio je i Ivan Simič, koji je bio direktor poreskih uprava i Srbije i Slovenije. U toj bivšoj republici SFRJ unakrsno ispitivanje porekla imovine takođe rade. Za pet godina završeno je samo 400 provera.