Postoji li kriza investicija u Srbiji?

Na konferenciji je rečeno da prema analizi EBRD, obim stranih investicija, koje su važan pokretač privrede u Srbiji od 2001. godine iznosi oko 27 milijardi evra.

Ipak, kako su istakli, Srbiji svake godine nedostaje da strana ulaganja budu veća za oko milijardu evra.

U poslednje dve godine mogu se videti promene na bolje, rekli su učesnici konferencije pozivajući se na podatke NBS po kojima se obim stranih investicija približio iznosu od dve milijarde evra.

Izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap, u izjavi Tanjugu, kazao je da zasigurno ne postoji kriza investicija u Srbiji.

-Imamo danas više nego ikada upita nemačkih privrednika zainteresovanih za investiranje u Srbiju", podvukao je on.

Knap je istakao da neće svi upiti biti „pretvoreni" u investicije, ali će zasigurno jedna trećina, do polovine zainteresovanih odlučiti da dođe u Srbiju, pa zbog toga očekuje da će i iduće godine biti investicija iz Nemačke.

Istovremeno on ukazuje da su razlike između zemalja u regionu, po pitanju uslova za investitore, veoma male.

-To čini borbu za investicijama veoma zanimljivom. Zemlje regiona nude sličan nivo troškova za radnu snagu, i zato odlučuju negi drugi faktori, kao što su smanjenje birokratije, predvidivnost i slično. Srbija u ovom trenutku nije lošija u tome od oslatih", smatra Knap.

Nemačke kompanije koje posluju u Srbiji investirale su do sada preko 1,8 milijardi evra i zaposlile 30.000 radnika.

Predstavnik Privredne komore Austrije Erika Teoman Brener, takođe, smatra da nema krize investicija u Srbiji.

-Kada se pogledaju brojke od prošle, ali i tekuće godine, one obećavaju", poručuje ona u izjavi Tanjugu.

Teoman Brener naglašava da je u poslednje vreme razgovarala sa više firmi iz Austrije koje razmišljaju da se nasele u Srbiju.

-Međutim treba realno sagledati da preduzeća ne analiziraju samo jednu zemlju, već upoređejuju više država. Odluka o investicijama se donosi na osnovu više kriterijuma koji su različiti od firme do firme. Ukupno gledano smatramo da je Srbija dobra destinacija za investicije", podvukla je ona.

Prema njenim rečima Srbija ima više prednosti, počev od infrastrukture, jer je direktno povezana autoputem sa zapadom, a ujedno ima i odličnu radnu snagu, koaj dobro govori strane jezike.

Najveći plus, kako je dodala, su niski troškovi radne snage.

Izvršni direktor Američke privredne komore (AmCham) Vera Nikolić Dimić naglasila je da ova institucija vidi određena poboljšanja u biznis okruženju u Srbiji, ali dodaje da prostora za poboljšanje i dalje ima.

-Prvenstveno želimo da vidimo reforme državne uprave, da bude servis građana. Tu je velika uloga elektronske uprave, kako bi se smanjili troškovi poslovanja kako za firme tako za građane", objasnila je ona.

Nikolić Dimić veruje da u Srbiji nema krize investicija, podsećajući da svake godine postoji održavanje nivoa investicija, što je dobro.

-Borimo se na globalnom tržištu za investicije što nije lako. Kriza se oseća na zapadu jer su tamošnji privrednici konzervativni naročito psole finansijske krize. Zbog toga su investitori još oprezniji, jer žele da vide siguran poslovni ambijent, predvidivo poslovno okruženje", kazala je ona.

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA Nebojša Savić rekao je da su investicije ključne za naš razvoj jer rast investicija podiže kako zaposlenost, tako i konkurentnost.

"Zato je važno da povećamo obim direktnih stanih investicija, na Duing biznis listi smo popravili svoj položaj , ali konkurencija u regionu je velika i sve zemlje nastoje da obezbede rast prilvlačenjem direktnih stranih investicija", rekao je Savić.

Problem je kako kaže, to što postoji velika neizvesnost u svetu koja utiče na obim investicija dodajući da bi trebalo da intenziviramo investicionu fazu.

"Zato bi mi trebalo da naš ambijent učinimo još privlačnjim i za domaći i za strani kapital", rekao je Savić.

Radoš Gazdić iz Razvojne agencije Srbije rekao je da postoji trend pomeranja investicija iz zemalja Zapadne Evrope ka zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Prisutan je kako je kazao i trend da kompanije koje trenutno posluju u Srbiji u poslednjih nekoliko godina proširuju svoje pogone i kapacitete.

Gazdić je ukazao da je sistem podsticaja investitora počeo 2006. godine i da bi on trebalo da se nastavi u skladu sa mogućnostima.

On je naveo da je od  2014. primetan trend pada nivoa podsticaja koji se dodeljuje, a da raste broj kompanija kojima se ti podsticaji dodeljuju.

Direktor sektora za privredni razvoj PKS Aleksandar Kemiveš rekao je da su podsticaji  veoma važni posebno u okruženju u kome se trudimo da privucemo investicije.

Kako je naveo, važno je da se bavimo i promocijom Srbije kao investicione destinacije.

Izvršni direktor Kancelarije FIC-a Ana Firtel rekla je da joj se čini da ne postoji kriza investicija  i da ako se gleda jedan duži period može se reći da se u tome ide napred.

Ona je ukazala da je finansijska kriza ipak ostavila posledice u tom pogledu.

"Srbija treba da bude konkurentnija da bi investicioni kolač koji se smanjio sada mogao uveća. Jako je važno iskoristiti potencijale ulaganja kompanija koje već posluju ovde", rekla je Firtel.

(Tanjug)