Veće plate ruše srpski san o državnom poslu
Namera države da zapošljavanje u privatnom sektoru bude atraktivnije i poželjnije od javnog počinje polako da se ostvaruje i u praksi. Naime, na nedavnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta
opštine Ruma čulo se da prvi put u protekle dve decenije zaposleni u javnim preduzećima napuštaju javni sektor i odlaze u privatne kompanije. Predsedavajući SES-u i načelnik Opštinske uprave Ruma Dušan Ljubišić naveo je da su iz Javnog preduzeća „Vodovod” četiri radnika koja su bila u stalnom radnom odnosu prešla u privatnu francusku kompaniju „Hačinson” i u kinesko-dansku kompaniju „HealtCare Europe”.
– Radnici su otišli na bolju platu i bolje uslove – istakao je Ljubišić. – To je nešto čemu teži cela država – da se ojača privatni sektor.
U nekim privatnim kompanijama zarade su daleko veće nego u pojedinim javnim preduzećima, a i najava racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru svakako doprinosi tome da mnogi koji su verovali da imaju sigurno radno mesto u javnom sektoru, počnu da razmišljaju o nekom drugom zaposlenju. Ankete među zaposlenima i nezaposlenima od pre dve godine pokazivale su da je srpski san – posao u javnom sektoru jer je svega oko 30 odsto građana bilo spremno da pokrene sopstveni biznis, pet odsto bi radilo za platu u privatnom sektoru, a čak 65 odsto je želelo da se „uhlebi” u javnom sektoru.
Već anketa koju je sajt „Poslovi Infostud” sproveo u prvoj polovini ove godine najavila je da državna služba više nije najpoželjniji posao u Srbiji već da je to zaposlenje u stranim privatnim kompanijama. Naime, od oko 10.000 učesnika u anketi, čak 40 odsto je navelo da bi najradije radilo u stranoj firmi, dok je nameštenje u državnoj službi bila želja svakog četvrtog. Nešto manje atraktivne za zaposlenje bile su domaće privatne firme, za koje je zainteresovano oko 17 odsto ispitanika. Ti podaci značajno su se prvi put razlikovali od svih sličnih istraživanja sprovedenih prethodnih godina, po kojima se većina učesnika opredeljivala za rad u državnim kompanijama ili javnim službama, a manje od trećine biralo je privatnu kompaniju. Međutim, i onda i sada radnici imaju želju da rade u stranim privanim kompanijama, dok je interesovanje za rad u domaćem privatnom sektoru i dalje mnogo manje od poželjnog – tri puta je manje zainteresovanih radnika za rad u domaćim privatnim kompanijama od onih koji žele da rade kod stranaca.
Lider UGS „Nezavinost” Branislav Čanak je povećan procenat radnika koji bi za pristojnu platu radili u stranoj kompaniji ocenio kao očekivan.
– Normalno je da se građani više opredeljuju za privatne firme u stranom vlasništvu, pre svega zbog učestalog spominjanja otpuštanja u javnom sektoru – rekao je Čanak. – S druge strane, računaju i na to da će u firmama koje dolaze iz država s uređenim sistemima vladati uređeni odnosi, u kojima će poslodavac poštovati zakone. Tu pre svega mislim na evropske investitore.
LJ. Malešević
Racionalizacija javnog sektora jača privatni
Srbija će morati – i delimično je to već učinila – da smanji javni sektor i broj zaposlenih u njemu i u javnim preduzećima. Procenjuje se da će nekoliko desetina hiljada zaposlenih u javnom sektoru ostati bez posla i da je njihova budućnost upravo u privatnom sektoru. Neki su to na vreme shvatili pa su, i pre nego što budu proglašeni tehnološkim viškovima, pohitali da se zaposle u privatnim kompanijama. Problem je – a on se često u javnosti i ističe – u tome što u privatni sektor odlaze kadrovi koji su potrebni javnom sektoru, a glavni motiv odlaska je znatno veća plata koju je svaki privatnik spreman da da dobrom stručnjaku.