Banaćani najteže sastavljaju kraj s krajem

domaćinstava i stanova 2011. i ankete o prihodima i uslovima života. Mapa je pokazala da je stopa siromaštva najveća u opštini Tutin, a najmanja na Novom Beogradu. Pokazala je i da desetak odsto manju stopu siromaštva od one u Tutinu ima opština Nova Crnja – čak 49,4 odsto, kao i da su u najvećem riziku od siromaštva ljudi u jugoistočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine.

Stopa siromaštva u Vojvodini najveća je u Srednjobanatskom okrugu – 29 odsto, zatim u Severnobanatskom – 28,6 pa u Južnobanatskom – 28,1 odsto. Posle toga dolazi Sremski okrug, gde je stopa siromaštva 27,3 odsto, pa Severnobački s 25,5 odsto i na kraju Južnobački s 21,2 odsto. Izrađena mapa siromaštva se u poklapa i s podacima o prosečnim zaradama i onda i sada, to jest u prošlom mesecu, jer najniže plate u Vojvodine zabeležene su upravo u Alibunaru, Kovačici, Plandištu, Beloj Crkvi i Novom Bečeju, opštinama koje pripadaju Banatu, koji je podeljen u nekoliko oblasti. U Banatu po visini prosečne plate „odskaču” jedino Vršac, Pančevo, Zrenjanin i Kikinda, dok sve ostale opštine imaju zarade koje su i nekoliko hiljada dinara manje od vojvođanskog proseka.

Stopa siromaštva u Sremskom okrugu od 27,3 odsto je veća nego što bi se to na osnovu prosečnih septembarskih zarada za ovu godinu moglo zaključiti, s obzirom na to da upravo u toj vojvođanskoj oblasti ima čak tri opštine u kojima je prosečna zarada veća od 40.000 dinara i jedna gde je ona daleko iznad republičkog proseka. No, ako se zna da je analiza rađena na osnovu podataka iz 2011. godine, i ne čudi veliki procenat stope siromaštva u tom okrugu jer je Sremska oblast „privredni bum” doživela upravo u proteklih nekoliko godina dolaskom velikog broja stranih investitora koji su otvorili fabrike u Pećincima, Rumi, Staroj Pazovi, Inđiji i Sremskoj Mitrovici. No, u toj oblasti ostaju Irig i Šid, gde su prosečne plate manje nego u drugim sremskim gradovima i gde još uvek nema dovoljno investitora koji bi zapošljavanjem nove radne snage smanjili stopu siromaštva.

LJ. Malešević

Izgraditi puteve da dođu fabrike

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen objašnjava da mapa pokazuje da je najveći rizik od siromaštva u jugoistočnoj Srbiji i delovima Vojvodine, dodajući da je uzrok tome nedostatak infrastrukture u tim regionima. Po njegovom mišljenju, pitanje saobraćajne povezanosti je bitno, ali ostaje i da se odgovori na pitanje kako pomoći delovima države u kojima država ne gradi koridore i koji na to ne mogu računati da bi smanjili stopu siromaštva. Dodaje da se to pitanje posebno postavlja za neke delove Vojvodine.