Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Majke zbog bede ostavljaju svoje bebe?

24.10.2016. 22:20 21:52
Piše:

Tek rođeni dečak koji je u petak pronađen nedaleko od novosadskog porodilišta, prvi je takav slučaj ove godine. On je rođen van porodilišta, a neko ga je odmah po rođenju doneo u blizinu Betanije.

U novosadskom porodilištu kažu da su tokom prethodnih pet godina imali 40 slučajeva kada su majke koje su se u ovoj ustanovi porodile ostavile svoju tek rođenu decu. Majke koje ostave decu najčešće navode da ne mogu da vode računa o njima, a bebe ostaju u porodilištu dok im Centar za socijalni rad ne pronađe adekvatan smeštaj.

Tokom proteklih pet godina, 40 majki je nakon porođaja ostavilo svoje bebe u novosadskom porodilištu, a u ovoj ustanovi kažu kako je do toga došlo iako su primenjene sve psihosocijalne intervencije. Kao najčešći razlog za ostavljanje tek rođene dece, majke su uglavnom navodile da ne mogu da vode brigu o detetu.

Prema statističkim podacima, 16 devojaka koje nisu prihvatile svoju decu, odnosno njih 40 odsto imaju od 19 do 24 godine života, a po sedam majki, njih 17,5 odsto, ima između 14 i 18 godina, odnosno od 25 do 30 godina i starijih od 38 godina, dok su u kategoriji od 31 do 37 godina njih tri, odnosno 7,5 odsto.

- Završenu osnovnu školu ima 20 porodilja, 50 odsto, s nepotpunom osnovnom školom i završenim kursom ih je po sedam, 17,5 odsto, a sa završenom srednjom školom ih je šets, što čini 15 odsto. Među njima 34  su domaćice, a njih šest su učenice. Nevenčane je 34 ove žene, a njih šest je u braku - kažu u novosadskom porodilištu.

Psiholog u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine  Aleksandra Ančić kaže da u većini slučajeva žene koje ostavljaju decu navode da to čine jer nemaju uslove za odgovarajuću brigu i negu deteta. Mlade majke navode loše socio-ekonomske i materijalne uslove života, izostanak podrške porodice i partnera, konfliktne odnose u porodici, te probleme u partnerskim odnosima.

- Uočili smo i da neki psihološki faktori doprinose ovoj pojavi kao što su nisko samopoštovanje, neuspeh u školi, stresna stanja nastala gubitkom bliske osobe, potencijalni prekid ljubavne veze. Takođe, trudnoća i rođenje deteta u adolescentnom uzrastu može mladoj devojci da uskrati mogućnosti za optimalni lični i socijalni rast i razvoj i smanji joj mogućnost izbora životnih alternativa. Može da poremeti razvoj identiteta, da naruši uobičajeni proces psihičkog sazrevanja i osamostaljivanja, da osujeti planirani razvoj i postignuća - kazala je Ančić.

Kada majka odbije svoje dete, prema proceduri mališani ostaju u novosadskom porodilištu sve dok Centar za socijalni rad ne obezbedi odgovarajući smeštaj za novorođenče.

- Nakon što se majka otpusti iz Betanije bez deteta, s njom komunikaciju nastavljaju stručnjaci iz Centra za socijalni rad, kako bi ona na kraju prihvatila dalju brigu o detetu - objasnila je Ančić.

- Kroz primenu hraniteljstva kao oblika zaštite, uvažene su specifičnosti ranog razvoja na kojima se i zasniva zabrana smeštaja dece mlađe od 3 godine u institucije. – kaže za”Dnevnik” direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad Ivana Koprivica. - Pored evidentnog napretka u razvoju porodičnog smeštaja i činjenice da je kao poseban oblik prepoznato urgentno hraniteljstvo, još uvek je odvajanje dece u urgentnim, hitnim situacijama, i njihovo zbrinjavanje u prihvatilišta i prihvatne stanice česta praksa. U njima često deca borave dok nadležna institucija, a to je Centar za socijalni rad, ne donese odluku o primeni adekvatnog oblika zaštite. Dakle, od odluke Centra za socijalni rad zavisi da li će dete biti upućeno na porodični smeštaj ili će biti primenjen neki drugi oblik zaštite u skladu s najboljim interesom deteta – kaže Koprivica i objašnjava – S druge strane, mi kao Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad srećemo se s nedovoljnim brojem hraniteljskih porodica koje su spremne na urgentni prihvat deteta i koje su dovoljno osnažene za ovu ulogu. Složenost hitnih i urgentnih situacija nalaže posebne zadatke i znanja kako bi se urgentni smeštaj realizovao sa što manje nepovoljnih posledica za dete.

LJ. Petrović

V. Crnjanski

 

Urgentno hraniteljstvo

Urgentno hraniteljstvo se kao oblik socijalne zaštite primenjuje u situacijama kada Centar za socijalni rad proceni da je bezbednost deteta ugrožena i da je neophodno da bez odlaganja bude izdvojeno iz biološke porodice ili sredine u kojoj se u tom trenutku nalazi. Prema Pravilniku o hraniteljstvo, “urgentno hraniteljstvo se primenjuje u hitnim situacijama, kada je došlo do napuštanja deteta od strane roditelja, grubog zanemarivanja ili zlostavljanja deteta ili kada su roditelji sprečeni da brinu o detetu zbog teške bolesti ili smrti. Traje do razrešenja krizne situacije u porodici ili do primene odgovarajuće mere zaštite u skladu sa najboljim interesima deteta.”

Piše:
Pošaljite komentar