Zdrava hrana za dublji džep

kuca na svaka četvrta vrata u Srbiji, odnosno Vojvodini koja proizvodi mnogo hrane. Povod za ovakva turobna razmišljanja ove jeseni pojedini Palančani našli su u poređenju cena uobičajenog povrća i nekih drugih proizvoda na ovdašnjoj Zelenoj pijaci u centru grada, ali i onih koji se prodaju na improvizovanim tezgama nešto dalje, na glavom šoru. Naime, nekoliko poslednjih godina u jesenjim mesecima proizvođači organske hrane u okviru Ekološkog udruženja seoskog turizma i ruralnog razvija – Pivnice organizuju organski market, a u ponudi je voće, povrće, med, brašno, sokovi...



Ova priča ide zdravim tokom sve dok se ne dođe do cena, odnosno novčanika. Jer, na primer, kilogram organski proizvedenog krompira i luka košta 100 dinara, a pasulja 600 dinara, dok je kilogram meda od heljde 1.200 dinara. U isto vreme na Zelenoj pijaci kilogram krompira i luka mogu se kupiti po 20 dinara. Ako je onaj prethodni zdrav kakav li je ovaj, pitaju se potrošači. Kilogram pasulja ovde košta od 200 do 250 dinara. Proizvođači organske hrane se žale da za razliku od velikih gradova kao što su Novi Sad i Beograd, gde su, vele, cene zdrave hrane još više i prodaja ide odlično, Palančani slabo kupuju, ili, što će biti glavni razlog, nemaju para.



Ko, na primer, ne bi kupio unučetu, detetu, pa i sebi zdravo povrće i voće kada bi imao para?  Pitanje je, međutim, kako prepoznati zdravu hranu, a još teže, kako je priuštiti. Ovdašnji namćori koje su u poslednjim decenijama mnogo puta, mnogi prevarili, kažu da na ovoj planeti, pa ni u ovom delu bačkog priobalja Dunava nema zdrave hrane.

Spominju osiromašeni uranijum iz vremena NATO bombardovanja, činjenicu da se voće i grožđe tokom godine radi zaštite od insekata i bolesti tretira od 10 – 20 puta, da su njive pune hemije od pesticida i drugih preparata, od ostataka veštačkog đubriva... drugom rečju, sumnjaju u sve. Kažu da ne može biti zdrave hrane u tvojoj bašti, ako komšija od proleća do jeseni prosipa otrove po svojoj njivi, do tvoga razora, podsećaju na selidbu pčela kad se prskaju komarci. Kad se na to dodaju razni preparati koji se u apotekama prodaju kao prirodna zamena za lekove, a kasnije se ispostavi da je reč o banalnoj prevari i štetnosti po zdravlje, onda ne čudi što su potrošači nesigurni i zbunjeni. 



Proizvođači organske hrane kažu da je njihova hrana zdrava, da je kontrolisana od strane stručnjaka i treba im verovati, ali i oni su se uverili da ovaj narod nema para da se zdravo hrani. Kažu da nude kupcima prirodne proizvode kao što su seme od bundeve golice i razne vrste brašna. Raž, speltu, na primer, i druge žitarice melju starom tehnologijom na kamenu u jednom mlinu kod Subotice. Nude i bob, leblebiju, pasulj, ali i mak i organske testenine. Ipak, da bi se kupci u Bačkoj Palanci i drugim varošima sličnog kalibra „opasuljili“, kupovali i jeli zdravu hranu, očito je da treba i yep da im se jako, jako produbi, jer sa minimalcem i penzijom od 200 evra teško će sebi priuštiti kvalitetniju ishranu.



M. Sudžum