Beograd za dogovor i pored pravnog nasilja Prištine

Simonom Mireli Mikulesku, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.On je predstavnicu UN informisao, kako je saopšteno, o protivpravnom napadu Prištine na kombinat „Trepča” i koracima koje će Srbija preduzeti da bi o tome obavestila svetsku organizaciju. Đurić je detaljno pojasnio zaključke Vlade Srbije, i najavio da će šef srpske diplomatije Ivica Dačić na redovnoj sednici Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji u novembru ukazati na radnje koje preduzima Priština, a koje predstavljaju flagrantno kršenje Rezolucije 1244.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić da cifra koju je svojevremeno iznela Privredna komora Srbije o 220 milijardi dolara nema nikavo uporište u realnosti.– Otvoreno kažem – ne postoji tačna procena – kategoričan je Janjić u izjavi za „Dnevnik“. – Sve vreme, od 2000. godine, izvođenje prave računice je ometano, zato što su se na neraščišćenoj, neevidentiranoj imovini pravila ogromna privatna i grupna bogatstva, da ne kažem pljačka. Dok je Marti Ahtisari vodio pregovore, u njegovom timu je bio Frenk Vizner, čiji je isključivi zadatak bio da se raspravlja o imovini, budućoj ekonomskoj i privrednoj saradnji. On je bio najnezaposleniji čovek, pre svega zbog držanja srpske delegacije.



Kako predočava, postoje „neke približne procene, koje su, nažalost, rađene spolja“.

– Procena koju su američki izvori radili 2004. godine govorila je o direktnim i indirektnim potraživanjima u maksimalnom iznosu od 25 milijardi dolara – tvrdi naš sagovornik, uz opasku da u taj obračun ne ulaze rudna bogatstva, vodotokovi, šume, livade, minerali jer to „po Bečkoj formuli o sukcesiji pripada onome ko kontroliše teritoriju“.



Kaže i da sve što je građeno iz Saveznog fonda za razvoj nerazvijenih pripada teritoriji na kojoj je investirano.

– Konkretno, „Trepča“ od je 1985. do 1990. godine bila glavna iznvesticija Saveznog fonda za razvoj nerazvijenih. U jednom trenutku Slobodan Milošević je protumačio svoje nasledstvo Jugoslavije tako da Srbiji pripada sve što je pripadalo Jugoslaviji. On je zakonima Srbije svu tu imovinu  prepisao na Srbiju. Međutim, 1999. godine, kada Savet bezbednosti UN definiše ulogu UNMIK-a, on ne prihvata tu formulaciju i definiše ulogu UNMIK-a kao upravljanje imovinom na teritoriji privremene samouprave Kosova – podvlači Janjić.



Predočava i da se imovina na koju bi Srbija mogla računati, od 2004. do 2016. samo mogla umanjiti, „zato što tamo traje proces privatizacije, vođen na osnovu Rezolucije o UNMIK-u i preko kosovske privatizacione agencije, formirane 2003. godine, u kojoj je Srbin uvek bio zamenik direktora“.

– Ne znam nijedan slučaj da je Srbija, ili neko srpsko preduzeće, utužila tu privatizaciju. Ali znam pouzdano dve stvari. Prvo, da je po pravilima privatizacije deo novca koji je pripadao radnicima koji se nisu javili morao da se odvaja u fond, kao i deo dobiti od privatizacije. Tim fondom je upravljala EU, sve do 2008, kada je doneta odluka o promeni mandata UNMIK-a, pa Euleks zaboravlja imovinu, nije je se setio ni SB UN, a moram da kažem da je se nisu setili ni Boris Tadić, ni Mirko Cvetković, niko. Dakle, iz tog fonda nikome nije isplaćen ni dinar. To je prvo pitanje: gde je taj novac, a možemo da ga postavimo sami sebi, EU, ako bude dobre volje i SB UN – podvlači Janjić.



On upozorava na to da je u međuvremenu Kosovo uspostavilo kontrolu i preuzelo gotovo sva preduzeća, isključujući nekoliko javnih – severni deo „Trepče“, a to je svega 20 odsto kapaciteta, kao „Telekomove“ i energetske kompanije na severu. Kako ističe, u ovom trenutku dugovi „Severne Trepče“ dostižu 400 miliona evra, od toga gotovo 350 miliona javnim preduzećima i buyetu Srbije.



S. Stanković

 

Janjić: Prebijanjem dugova do jasne imovine



Po rečima analitičara Dušana Janjića, sada je pravi trenutak da „Srbija uradi ono što joj se odavno predlaže“.

– Srbija ima kao realan problem to što, da biste sve raščistili, morate da uđete u razgovore o sukcesiji, koja se, opet, radi s državom koju ste priznali. Ali postoji mehanizam koji je ponuđen kroz pregovarački okvir i UNMIK, da se to ne nazove sukcesijom, nego međusobnim potraživanjima. Sličan model je primenjen između Slovenije i Hrvatske kod NE „Krško“.

To sam lično predlagao Vojislavu Koštunici 2004. godine – otkriva Janjić.Dodaje da bi eventualno Fond za razvoj mogao ići na arbitražu kao pravno lice, ali „to je nategnuto jer je državni“. S druge strane, ističe, mogla bi na arbitražu ići preduzeća koja su oštećena, kao i svako privatno lice.– Imamo mnogo toga da uradimo. Ceo taj posao bi rezultirao masovnim prebijanjem dugova. Mislim da je to pravi put, kojim bismo došli do rasprave o vlasništvu i pravu upravljanja nad velikim infrastrukturnim objektima, zgradama, državnim preduzećima – smatra Janjić.