Strah od kursne liste koči oročenje u dinarima

Već nekoliko godina banke se ne utrkuju da privuku klijente visokim kamatama. Ta tradicija nastaviće se i ove godine. U bankama kažu da još nisu odlučili, ali da u odnosu na sadašnju ponudu promena neće biti. Kamata na uloge položene u evrima pale su na ispod jedna odsto, a sve je više banaka koje uopšte ne daju kamate za devizne uloge. S dinarom je priča drugačija: kamate su oko pet odsto za novac oročen na godinu. 

Hoće li činjenica da „ležeći” dinar više zarađuje od „ležećeg” evra doprineti da se ulozi znatnije presele u domaću valutu? Jer, imalo bi šta i da se premešta: na štednim ulozima u poslovnim bankama položeno je 8,7 milijardi evra. Dinarska štednja je još dosta skromna, mada raste, i stigla je gotovo 50 miliona evra. Činjenica je da evro ima prednost koja se čini nedostižnom, a kolike su šanse da zbog povoljnijih kamata na dinarsku valutu građani svoje depozite ili njihov deo prebace u dinare?

– Valutni rizik je kod nas još dosta visok i ne verujem da će se zbog povoljnije kamate evro menjati za dinare i oročavati – kaže profesor Beogradske bankarske akademije dr Branislav Živanović. – Moguće je da će klijenti koji imaju veće sume na računu deo prebaciti u dinare, ali daleko do toga da će to biti masovna pojava. Kamate na dinare, sasvim izvesno, neće ubuduće rasti. Banke su prelikvidne i trude se da plasiraju novac u hartije kad god to mogu samo da bi izbegle troškove. Šta mogu očekivati dinarske štediše, a šta devizne kada dođu u banku?

Za 100.000 dinara oročenih na godinu mogu dobiti 4,55 odsto kamate. To znači da će nakon 12 meseci kući nositi 4.496 dinara više. To je kompletna kamata, na koju se ne plaća porez. Za sumu od hiljadu evra mogu očekivati kamatu od 0,38 odsto. Kada im nakon godišnjeg oročenja stigne kamata, iznosiće 3,81 evra. Od te sume odbija se porez od 15 odsto koji se obračunava u banci. Zato će štediša kući poneti 3,14 evra. To znači da će, preračunato u dinare, po srednjem kursu Narodne banke Srbije , odneti kući 70 dinara. Drugim rečima, uz štednju u evrima neće zaraditi klijent, a neće se ni država ovajditi za prihod od poreza.

Kakve su šanse da se deo devizne štednje zbog atraktivnijih kamata i bolje zarade prebaci u domaću valutu?

Prostora za to, jednostavno, nema. Jeste da nam je devizna štednja u masi prilična, ali tu uglavnom dominiraju veoma mali ulozi. Prosečan ulog je 500 evra. Prebacivanjem sto evra u dinare uz pomenutu kamatu od 4,5 odsto, koliko se daje na godinu dana, zaradilo bi se oko 500 dinara. Uz valutni rizik, to nije zarada zbog koje bi se vredelo baktati s računima.

Ove godine vraćena je i poslednja rata stare devizne štednje. Tako se ta tugaljiva priča završila. Ali sećanje na nju će još potrajati: dinarske štediše plaše se i visoke inflacije, mada za to imaju sve manje razloga. Po izveštajima Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti za ovu godinu, Srbija je ostvarila značajan napredak u oblasti makroekonomskog okruženja. Čak po inflaciji zauzimamo prvi poziciju i u grupi smo s još 35 zemalja gde je taj pokazatelj od 0,5 do 2,9 odsto.

D. Vujošević

Nekad bilo...

Ostaje samo uspomena na vreme od 2006. do 2010. godine, vreme ekspanzije štednje i visokih kamata koje su dostizale i deset odsto na štednju u evrima. Domaće stanovištvo se tada vratilo u banke, ali najdeblji kajmak od devizne štednje pokupili su gastarbajteri. Razlozi za ukidanje kamata leže u padu kreditne aktivnosti. Odnosno, dok su banke mogle da prikupljenu štednju kroz kredite plasiraju i zarade na kamatnoj razlici, jurile su za depozitima. Kreditna aktivnost i privrede i građana kod nas sada manje-više stagnira. To znači da bi tek nova kreditna ekspanzija mogla naterati banke da preispitaju kamatnu politiku i daju koji procenat više.