Vojvodina: 297 stranih kompanija u kojima radi 67.600 radnika

- To je teško, jer se Srbija takmiči sa zemljama koje su već u Evropskoj uniji, kao što je Bugarska i Rumunija, koje imaju isti problem, kao i sa susednim zemljama - rekao je Verheijen, dodajući da i te zemlje imaju iste mogućnosti i šanse, odnosno imaju jeftinu radnu snagu, slične veštine, kvalifikacije i poslovno okruženje.

Srbija je i te kako svesna da se sve zemlje u regionu raznim subvencijama i povlasticama  bore za nove investicije koje sa sobom donose ne samo novac u republičku kasu, već i nova radna mesta pa samim tim i smanjenje broja nezaposlenih. Upravo zbog toga i mora uvek da ponudi nešto “više” kako bi investitori odabrali ulaganja ovde, a ne u komšiluku.



Da se u Srbiji već dugo radi na borbi za investitore, kao i da se u tome beleži uspeh, svedoči i podatak  Narodne banke Srbije da je do prvog kvartalu ove godine kod nas  stiglo 26,9 milijardi evra stranih direktnih investicija i da se naša država smatra jednom od najatraktivnijih investicionih destinacija u Istočnoj Evropi. Da nije tako, ne bi danas u Srbiji bili Telenor, Simens, Boš, Filip Moris, Svarovski, Sitel, Majkrosoft, Geoks, Tarket, Džonson kontrols, Leoni, Delez, Gasprom...

To što su one prisutne u Srbiji i zapošljavaju veliki broj naših radnika nije dovoljno za dalji privredni rast i zbog toga se radi na privlačenju novih stranih investitora, a parnteri se traže u zemljama koje imaju novac i koje su inače zainteresovane za proširenje na ovo tržište. Tu su pre svega veća ulaganja Kine, Turske, Rusije, Saudijske Arabije, Belgije, ali i drugih država čije su kompanije već stekle zavidan ugled i koje mogu da u svojim pogonima zaposle što veći broj radnika.



Kolika je dobrobit za celo društvo od stranih invsticija najbolje se vidi u Vojvodini u kojoj trenutno posluje čak 297 stranih kompanija koje su ukupno uložila oko 6,7 milijardi evra i, što je najvažnije, zaposlile 67.600 radnika. Najviše novca u Vojvodini uloženo je u agrobiznis i to 2,2 milijarde evra. No, ako se posmatra broj zaposlenih u Vojvodini, prema podacima Fonda za podršku stranim investicijama, najviše novozaposlenih je u auto industriji i metalskom sektoru.



Tako su nemačke kompanije, koje su među najbrojnijim u Vojvodini, najviše ulagale u automobilsku industriju, ali i u metalsku, farmaceutsku i prehrambenu. One su ovde uložila više od milijardu evra i u nemačkim kompanijama radi 12.000 radnika iz Vojvodine. Francuske kompanije u Vojvodini trenutno zapošljavaju 5.000 radnika, a njene investicije su preko 800 miliona evra. Na teritorije Vojvodine posluju čak 22 francuske kompanije u građevinarstvu, automobilskoj industriji, metalskom sektoru, bankarstvu, informacionim sistemima i poljoprivredi.

Početkom godine u Rumi je s radom počela francuska kompanija “Hačinson” u koju je uloženo 7,3 miliona evra, a reč je o fabrici delova za auto industriju. Međutim, teško da bi francuska kompanija odabrala baš Srem za svoju investiciji da opština Ruma, pored garancija koje daje država Srbija, nije investitoru ustupila 7,8 hektara zemljišta na kome je izgrađen proizvodni pogon na oko 6.000 kvadrata.



Deo vojvođanskih opština postao je svestan da mora, pored osnovnih uslova kao što su dobra infrastruktura i povezanost sa slobodnim zonama, investitorima obezbediti “ono plus” da bi je oni baš izabrali i,  to uveliko čine. Tako je Zrenjanin samo zahvaljujući pogodnostima koje je ponudio stranim investitorima uspeo da obezbedi otvaranje čak 28 novih pogona stranih investicija, od kojih je najviše italijanskih. Italijanske kompanije kao dobro mesto za ulaganje biraju i Bačku, pa su tako prisutni u Subotici odnosno Bajmoku.



Ljubinka Malešević