Nepisano pravilo, koje smo već kršili
U susret predsedničkim izborima, koji Srbiju čekaju narednog proleća, najverovatnije u aprilu, otvorene su i debate koje se tiču regulative vezane za nadmetanje kandidata
koji žele radno mesto u kabinetu na Andrićevom vencu. Već poduže u političkom etru čuju se mišljenja da bi šefa države trebalo možda birati u parlamentu, nasuprot referendumskom izjašnjavanju građana koje je sada na snazi. Uporedo s tim, otvoreno je i pitanje samih nadležnosti predsednika Srbije, koja, onako kako ih Ustav propisuje, po pojedinim tumačenjima, više odgovaraju skupštinskom glasanju nego izlasku na birališta.
Nedavno je pokrenuto i pitanje finansiranja izbora, pa i predsedničkih, kojim su se pozabavile preporuke iz Akcionog plana za poglavlje 23 u pregovorima s Evropskom unijom. Shodno tome, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti trebalo bi da bude izmenjen do kraja ove godine, a smernice, doduše još uvek nezvanične, sadržane su u deset preporuka eksperta EU Jurija Toplaka.
U njima se, između ostalog, predlaže da prihodi i rashodi kandidata i partija moraju biti dostupni onlajn još pre izbora, kao i da je potrebno onemogućiti da troškovi kampanje ostanu neplaćeni nakon podnošenja finansijskog izveštaja. Sankcije, kako podvlači, treba da budu proporcionalne, odvraćajuće i delotvorne. A da bi bile odvraćajuće, treba da budu najmanje nekoliko puta veće od stečene koristi, ali i strože kada je reč o podnošenju finansijskih izveštaja. Toplak smatra da bi sistem sankcionisanja mogao biti unapređen unošenjem drugih krivičnih dela, kojima bi se predvidele čak i zatvorske kazne za one koji prikriju priloge ili druge prihode iznad određenog iznosa, uključujući u to izostavljanje iz izveštaja ili njegovo nepodnošenje.
Organizacija „Transparentnost Srbija” u svojoj analizi ocenila je te predloge kao korisne, ali i dodala da je „bitno naglasiti da su kroz tih deset preporuka obuhvaćena neka važna pitanja i problemi, ali ne svi”. Kažu da je u analizi naročito posvećena pažnja politici sankcionisanja, dok, na primer, pitanje vođenja „funkcionerske kampanje”, odnosno zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa u kampanji, nije pomenuto.
Da li je kasno da Srbija zakorači u bilo kakve promene na tom planu šest-sedam meseci pre predsedničkih izbora i sme li se tako nešto činiti u godini izbora?
Programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković kaže za „Dnevnik” da postoji nepisano pravilo da se zakoni u izbornoj godini ne menjaju. Ali, podvlači, striktno poštovanje tog pravila značilo bi da se zakoni ne menjaju – nikada jer mi na svaku godinu imamo nekakve izbore, redovne ili vanredne – lokalne, parlamentarne ili predsedničke.
– Po takvom tumačenju stvari, došli bismo u situaciju da nikada ne možemo promeniti ni izborni sistem, niti elemente koji tvore izborno zakonodavstvo – tumači Vuković. – Pa setite se samo, kod nas su baš zakoni često i menjani pred same izbore! Za republički nivo to je učinjeno 2000. godine, a to smo manje-više pred same izbore dva puta učinili kada je reč o lokalnim izborima.
Tako da mislim da se stvari vezane za finansiranje kampanje, pravila vezana za medije, mogu promeniti i u izbornoj godini jer bismo u protivnom došli u jedan nonsens. S druge strane, u okviru te zakonodavne teme, ne znam zašto bismo i pričali o sistemu izbora predsednika kada je to ustavna kategorija pa je to priča koja će biti aktuelna kada se bude menjao najviši pravni akt.Primećuje ujedno da, ako bi se menjao način izbora šefa države, onda „ima smisla i odrediti mu nove nadležnosti jer je to nekako jedno s drugim spojivo”.
Po predlogu CeSID-a, pre svih poteza potrebno je rešiti pitanje izborne administracije, definisanjem jednog stalnog državnog izbornog tela, s nadležnostima većim od onih koje imaju izborne komisije, a koje bi rešavalo izborne probleme.
Svetlana Stanković
Dobra praksa političke kulture
Iako kod nas pravilo o nemogućnosti promene izbornog zakodnodavstva u godini izbora nije nigde zacrtano, Đorđe Vuković ukazuje na to da „ozbiljne države imaju praksu dobre političke kulture da se ta pravila ne menjaju neposredno pred izbore i da smeju biti u korist onog ko je u izvršnoj vlasti”.
– Ta dobra praksa podrazumeva da vi sistemski radite i nekoliko godina vodite javnu raspravu o tome, kako što radi Engleska. Imali ste debatu i u SAD, čak 12 godina, o izbornom sistemu za predsednika, a na kraju je ispalo da od toga neće biti ništa – konstatovao je Vuković.Istakao je da se problem može rešiti elegantno tako što bi nakon usvajanja novih zakonskih rešenja, bilo propisano da će ona važiti tek u narednom izbornom ciklusu.