Borislava Perić Ranković: Energija stizala iz Srbije

i time se pridružila svom učitelju i selektoru Zlatku Kesleru. Upotpunila je Beba, kako je od milošte zovu, bogatu nisku odličja, a prošlog decembra je proglašena i za najbolju stonoteniserku sa invaliditetom na svetu. Uz zlato u pojedinačnoj konkurenciji, donela je Borislava iz Rija i srebro ekipno sa Nadom Matić.

Na aerodromu u Beogradu, na dočeku, prvi su joj u zagrljaj poleteli ćerka Dragana i suprug Milenko.

Kakav je osećaj pridružiti se učitelju i selektoru Zlatku Kesleru kao paraolimpijski šampion?

- Neopisiv, jer Zlatko Kesler je prvi i najveći učitelj, prijatelj i neko na koga mogu da se oslonim, ne samo ja, nego i svi iz stonoteniske reprezentacije – kaže Borislava Perić Ranković.

Stonoteniseri su u Riju počeli porazima, što je značilo teži put u nastavku. Izgleda da je našim sportistima u genima da kad god idu težim putem stižu do odličja.

- Poraz na startu značio je težeg rivala u četvrtfinalu. Da budem iskrena, kada je došao četvrtfinalni meč osećala sam se kao da su mi sve lađe potonule. Očekivao me je duel sa prvom Kineskinjom, dala sam sve od sebe, kao i ostali reprezentativci, i uspeli smo.

Sledilo je polufinale, prva obezbeđena medalja za Srbiju i čuveno finale.

- Da, čuveno finale. U prvi set sam ušla kako treba, a onda sam u naredna dva stala. Posle trećeg seta sam rekla sebi: “Ako želiš zlato, a želela sam ga, moraš da daš sve od sebe i pobediš“. Imala sam jedinstvenu priliku da to učinim, raščistila sam u glavi neke stvari, ušla u četvrti set kako treba i krajnji ishod svi znamo.

Šta ti je rekao Zlatko posle trećeg seta?

- On mi je govorio tokom svih mečeva da treba da igram aktivno i ofanzivno. Video je koliko se lomim i kolika je u želja u meni i shvatio je reči koje sam upućivala sama sebi dok sam išla prema njemu posle trećeg seta.

Kada si postala svesna uspeha?

- Mislim da još uvek nisam svesna. Posle dvadesetak minuta od završetka finala sam sebi rekla: “Stvarno si na vrhu, jer iza tebe su ostale dve Kineskinje.” Velika je stvar kada vam sa poštovanjem prilaze oni koje ste vi do tada respektovali.

Usledio je ekipni deo. Posle dva četvrta mesta u pekingu i Londonu konačno medalja. Da li je moglo bolje?

- Došle smo do te dugo očekivane medalje, a u finalu smo zastale, valjda zadovoljne odličjem. Ne kažem da za sledeće Paraolimpijske igre neće biti drugačije, ali svako takmičenje je priča za sebe.

Koliko vam je značila podrška iz Srbije za vreme Igara?

- Mnogo, jer kada si daleko i ostvaruješ svoje snove tada je svaka podrška dobro došla. Svi ljudi koji su nas podržavali dali su nam jedan deo snage koji je bio neophodan da ostvarimo ovako dobre rezultate.Energija je stizala iz Srbije, što je bilo od izuzetne važnosti.

Šta sad predstoji?

- Pauza. Predstoje nam slobodni vikendi, jer ih dugo nismo imali. Išli smo sa jednog putovanja na drugo, pripreme i takmičenja, pa Rio, malo smo bili kod kuće. Porodoce su nas željne i Zlatko se složio sa nama da se posle obaveza koje nas očekuju, prijema i pojavljivanja u medijima, malo odmorimo pred nove izazove.

Tokio?

- Dolaze sve mlađi, Tokio je daleko, nikada ne obećavam odličja, već samo da ću se boriti – najavila je najbolja stonoteniserka na svetu.

Gordana Malenović

Medalje zasluga svih

- Medalje koje sam osvojila u Riju zasluga su ljudi koji stoje iza mene, porodica koja je uvek tu i stručni štab, na čelu sa selektorom Zlatkom Keslerom.

Tu su i treneri Lazar Kurteš, Ilija Đurašinović, Romana Romanov, Slađana Krsmanović, Paja Vukadinov, Goran Kocić, koji je do skoro bio sa nama, psiholog Ivana Pavlović, maserka Savka Zobenica, sparing partneri...