U „Telekom” ulazi kineski „Huavej”
Pravo s prijema u ambasadi NR Kine u Beogradu stigla je vest koja je protresla domaću ekonomsku javnost: ambasador Li Mančang najavio je za oktobar sklapanje ugovora
kineske kompanije i našeg „Telekoma”. O kakvoj vrsti partnerstva i saradnje se tačno radi precizirano nije, ali se odmah nametnulo pitanje ponovne privatizacije ili dokapitalizacije naše kompanije.
Privatizacijea te kuće traje samo u ovom ciklusu više od pet godina. Kao najozbiljniji kandidati pominjane su mnoge moćne kompanije sa sedištem u EU, ali i druge, van Starog kontinenta.
O tome koliko je dobro to što novi vlasnik „Telekoma Srbija” eventualno doći iz Kine međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:
– Teško je u ovom trenutku reći da li je to dobro, loše ili da bi moglo biti bolje, a to sve dok ne saznamo detalje ugovora – podvlači Kovačević. – Tek kada svi detalji budu transparentno prezentirani javnosti, moći će da se kaže koliko je to povoljno. Po onome što sada znamo, u pitanju je pogodba.
On naglašava da je pravo vreme za prodaju „Telekoma” bilo pre nekoliko godina. Ta kuća, koja je kod nas držala znatan deo tržišta, već poduže se susreće s konkurencijom koja dolazi iz privatnog sektora. To znači i da stalno gubi tržišni udeo, a s njim opada i cena koju su buduće gazde spremne da plate.
Zvanično, „Telekom” je u nadležnosti Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Oni se do sada nisu zvanično oglasili ovim povodom.
Kada je raspisan tender za prodaju „Telekoma”, a potom počele procene o najboljim kandidatima, kao najozbiljnije pominjani su kompanije iz Austrije i Nemačke, američki fond, ruski MTS. „Dojče telekom” je dugo slovio za najozbiljnijeg kandidata. Oni su još pre prodaje naše kompanije postali vlasnici sličnih preduzeća u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Slovačkoj i Mađarskoj. Kupovinom srpskog „Telekoma” želeli su da zaokruže udeo u ovom delu Evrope.
Sama kompanija „Telekom Srbija” je profitabilna. Lane ja zabležila profit od 16,3 milijardi dinara, a ukupni prihodi bili su 93,3 milijarde. Iz dobiti su podelili akcionarima 12,3 milijardi, a u buyet Srbije uplatili 8,9 milijardi.
Bilo je predloga da se ta kompanija proda na Berzi, da bi tako dobila bolju cenu. Protvi prodaje su bila oba sindikata, koja su imala jednoglasan zahtev da „Telekom” ostane u vasništvu države.
Novi vlasnik je država – 58,11 odsto učešća, sama kompanija ima 20 odsto, građani 14,95, a ostalo mali akcionari. Zanimljivo je da se „Telekom” bar delimično prodaje kod nas drugi put. Još 1997. udeo su tu imale grčki OTE i italijanski „Telekom”, ali je država otkupila svoj udeo.
D. Vujošević