Davali javnim preduzećima šakom i kapom, a plaćali poreski obveznici
U prošloj godini javna preduzeća u Srbiji imala su ukupnu dobit od 8,3 milijardi dinara, dok je ukupna privreda iskazala pozitivan neto rezultat od
gotovo 144 milijarde. To su značajno bolji rezultati nego u 2014. godini, kada su javna preduzeća zabeležila negativan neto finanijski rezultat od 44 milijarde dinara.
Razlog za ostvarenje dobiti javnih preduzeća, od koje je najveći deo uplaćen u buyet Srbije, leži i u tome što su tokom prošle godine javnim preduzećima bile zabranjene donacije i sponzorstva, a pogotovo se ta zabrana odnosila na gubitaše. Naime, u godišnjim programima poslovanja za 2015, koje su usvojili nadzorni odbori i Vlada Srbije, za sponzorstva i donacije dozvoljeno je izdvajanje od 138 miliona dinara, a korišćenje tih para na kvartalnom nivou kontrolišu tri ministarstva. Po rečima pomoćnice ministra pravde Dubravke Drakulić, po smernicama za poslovanje javnim preduzećima je sugerisano da donacije smanje 40 odsto, ali ne i da ih poputno ukinu.
Da će javna preduzeća koja prave gubitke, a pokrivaju ih poreski obveznici, morati da smanje ili čak i potpuno ukinu praksu sponzorstva i doniranja raznoraznih manifestacija i sportskih klubova, naslutilo se još pre dve godine kada je srpski premijer Aleksandar Vučić njihovim direktorima jasno stavio do znanja da su monopolisti i da deo novca treba da daju u buyet države koja im je obezbedila privilegovan položaj na tržištu, a ne da ga troše na raznorazne stvari, pa čak i sopstveni marketing, koji im realno nije ni potreban. Veliki deo javnih preduzeća – EPS, Telekom”, „Pošta, EMS, „Srbijašume” i neka druga poslušala su premijera pa su uplatila dobit u državnu kasu. Neka su to učinila početkom godine, a neka to čine ovih meseci.
Iz Ministarstva privrede najavljuju da će gubitašima donacije biti zabranjene, a neka javna preduzeća, i pored toga što posluju pozitivno. moraće da ih smanje. Osim toga, čak i oni koji dobiju mogućnost doniranja i sponzorstva, za šta moraju dobiti Vladinu saglasnost, moraće novac koji dodeljuju učiniti transparentnijim i opravdati potrebu za dodatnom promocijom. Veliki deo finanijskih stručnjaka smatra da izdaci javnih preduzeća za sponzorisanje nisu racionalni jer je reč o kompanijama koje uglavnom imaju monopol u svojim delatnostima i kojima zapravo nije potrebna dodatna reklama radi povećanja prodaje ili tržišnog učešća. Smatraju da državne subvencije nisu sporne kada je u pitanju predstavljanje države, odnosno državne reprezentacije.
Ipak, nije zgoreg podsetiti na to da su zapravo javna preduzeća, koja su se često pojavljivala kao sponzori ili donatori, od toga imala i korist. Jer, po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, u članu koji definiše izdatke za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne i verske namene, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, donacije se javnim preduzećima priznaju kao rashod u iznosu najviše do 3,5 odsto od ukupnog prihoda. Za davanje donacije nije neophodan ugovor o donaciji u pisanoj formi, ali javna preduzeća morala su nadležnom poreskom organu da ga podnesu uz poresku prijavu. S druge strane, po istom zakonu, izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashodi u iznosu od pet odsto od ukupnog prihoda, pa su se zbog toga javna preduzeća okretala sponzorstvu koje je dobrodošlo i primaocu i kompaniji.
LJ. Malešević
Ko se okoristio?
Od sponzorstva i donatorstva korist su imali i javna preduzeća i oni kojima su pokloni besplatno davani, ali su štetu imali poreski obveznici, koji su pokrivali gubitke koje su te kompanije imale. Dugi niz godina gubitašima, koji se izdržavaju na grbači građana, nije smetalo da daju šakom i kapom na sopstvenu promociju. Sve dok je bilo tako, državna kasa od njih nije imala koristi, već samo štete. Prošle godine prvi put je i država, koja im, uostalom, i omogućava da kao javna preduzeća budu privilegovani i bez konkurencije, imala vajde od njih, a time i svi građani.