Tradicija duga 107 godina nije spasla ciglanu
Privredni sud u Pančevu, na osnovu rešenja o bankrotstvu koje je doneo stečajni sudija marta prošle godine, prihvatio je predlog stečajnog upravnika
o prodaji preostale imovine nekada poznate ciglane „Igma” iz Uljme. Oglas o prikupljanju javnih ponuda za njenu kupovinu biće objavljen 30. septembra, a prodaja je zakazana za 31. oktobar u ciglani u Uljmi.
Na prodaji će se naći objekti, zemljište i oprema za proizvodnju opeke u Uljmi po početnoj ceni od 326.770.485,40 dinara. Osim toga, prodaje se i stovarište „Ovča” s početnom cenom od 20.183.697 dinara, a na prodaji će se naći i mašine za sečenje i glodalica za PVC profile s početnom cenom od 430.000 dinara.
Tom javnom prodajom nakon 109 godina prestaće da postoji nekada poznata ciglana u Vojvodini. Ciglanu u Uljmi osnovao je 1907. godine Viljem Glojer i bila je u privatnom vlasništvu sve do kraja Drugog svetskog rata, kada je prešla u imovinu Vojvodine. Odmah posle rata dobila je naziv Industrija cigle i crepa „Boško Vrebalov”, a od 1. januara 1970. godine poslovala je u sastavu PIK-a „Vršački ritovi” kao OOUR IGM Uljma.
Početkom 1972. godine počela je priprema ze rekonstrukciju ciglane, a godinu kasnije izgrađeni su novi pogoni za preradu i pripremu, kao i početni sušni prostor. Fabrika za proizvodnju fasadne cigle izgrađena je 1980. godine, čime je proizvodni kapacitet udvostručen. Od te godine ciglana posluje u sastavu SOUR PIK „Agropanonija”.
Proizvodila je građevinski materijal od pečene gline, različitih oblika i modela. Reč je o zidanim i tavanskim elementima visokog kvaliteta, a najpoznatiji proizvod bio joj je giter-blok. Ciglana se bavila i proizvodnjom kvarcnog peska različite granulacije i betonske galanterije od kvarcnog peska. Tu proizvodnju pratio je ekološki proizvod koji štedi energiju. U to vreme ciglana je imala 200 radnika i svoje proizvode izvozila u mnoge
države u regionu i Evropi. Njen tadašnji direktor Ljubodrag Knežević bio je i predsednik Grupacije industrije građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije.
Ciglana je poslovala uspešno i s velikom dobiti sve do 2007. godine. Od kraja 2008, kada je stigla ekonomska kriza, što se manifestovalo kroz smanjenu građevinsku aktivnost pa samim tim i mogućnost plasmana građevinskog materijala, ali i znatno povećanje cene gasa, njena proizvodnja je u padu. Ciglana obustavlja sva plaćanja, zbog čega odlazi u stečaj. Nemogućost izalska iz blokade računa, urušavanje reputacije i delimično gubljenje poverenja kod kupaca odveli su tu stogodišnju ciglanu u bankrot i sada do rasprodaje njene imovine.
LJ. Malešević
Poverioci bez strpljenja
Uljmanska ciglana je akcionarsko društvo s više od 90 odsto privatnog kapitala u vlasništvu radnika i penzionera. Poverioci nisu imali strpljenja da zajedno s njima traže rešenje za ciglanu, već su tražili svoj novac, poveli sudske sporove, koje su i dobijali, a sve to je značilo nemogućnost izlaska iz blokada računa, o čemu svedoče i podaci NBS-a. Nastale finansijske poteškoće nisu mogle biti rešene, što je konstatovao i Privredni sud u Pančevu, koji je marta prošle godine doneo rešenje o bankrotstvu ciglane koja je dugo bila u stečaju.